Beside you | Liam Payne Fan-fiction (hrv.) (pauzirano)

3. Part - Tko me spasio?

Vrata je otvorio najslađi dečko, sivih očiju i duže smeđe kose. Kada je otvorio vrata rukom je maknuo kosu sa lica.

Parker: Oh, zdravo! Ti si Bridget da pretpostavim? - pogleda me i nasmiješi mi se.

Ja: Da, kako si znao? Haha

Parker: Paa, tvoj tata te dobro opisao. ;) Ja sam Parker. - pruži mi ruku.

Ja: Drago mi te upoznati! - Rukujemo se. Stvarno ima jak stisak..

Parker: Pretpostavljam da si htjela da te malo provedem kroz London, zar ne?

Ja: Istina! Haha

Parker: Ajmo onda krenut. - izađe iz kuće i zatvori vrata. Primi me za ruku i počne trčat. - No, šta čekaš? London je velik grad, a i da imamo cijeli ovaj dan ne bi svejedno sve uspijeli vidjeti! - nasmije se i ja krenem za njim.

Trčali smo tako ulicom i ljudi su nas samo čudno gledali. Pričali smo i smijali se. Otišli smo do Buckinghamske palače i tamo popričali sa jednim od onih stražara sa čudnim, velikim i čupavim crnim šeširom. Mahali smo ljudima iz ogromnog London Eye-a i slikali se pred Big Benom. Vozili smo se i crvenim autobusom i crnim taksijem. Drago mi je da me nije odveo u neku povijesnu turu. Haha

Kad je već bilo pola četiri, Parker me odveo do jednog od svojih omiljenih restorana, Dinner by Heston Blumenthal. Tamo sam jela jedno od najluđih jela u svom životu. Iako je Japan poznat po svojoj posebnosti, ovaj restoran je to ipak nadmašio. 

Poslije mi je Parker pokazivao kafiće sa najfinijom kavom, kapućinom i čajem. Kada smo bili na putu do, po njemu, najboljeg kafića, stali smo na jednom štandu sa lizaljkama, bombonima i sličnim slatkišima. Kupio je ogromnu šarenu lizaljku i dao mi je.

Parker: Evo, uživaj! Ovo su jedne od najboljih lizaljki, barem po meni. :D

Ja: Hvala! - odmotam je i počnem jest. Stvarno je super. *-* Parkeru zazvoni mobitel i on ga izvadi iz džepa. Pogleda tko ga zove i obrati se meni.

Parker: Bridget, sorry. Moram se javit na ovaj poziv.

Ja: Ma sve je u redu, sam se ti javi. xD - kimne mi i ode malo dalje od mene, valjda kako ne bih čula razgovor. Kad je završio razgovor vratio se natrag i ispričao mi se.

Ja: Na čemu isprika? 

Parker: A moram ić, sad me zvala moja cura i rekla mi da dođem nešto kod nje.. Tko zna zašto..

Ja: A u redu onda.. Valjda ćemo moć uskoro otić do ongo tvog kafića. ;)

Parker: Mislio sam da te odvedem tamo za doručak. Imaju stvarno dobar izbor svega.. 

Ja: Što se mene tiče može! Sutra oko 11 dođi po mene. :P 

Parker: Može, vidimo se sutra. - poljubi me u obraz i mašući krene niz ulicu. Zar nije sad rekao da ima curu? Šta se ovdje događa? Nije da mi smeta što me poljubio, ali.. On ima curu.. Nadam se da shvaća da će je time povrijedit.. Hmm.. Tko zna što tim dečkim ide kroz glavu kad rade gluposti.. Lizajući lizaljku krenem kući. Kad sam došla bilo je već pola devet i odmah sam otišla večerati. Tata je zaspao u fotelji gledajući neku emisiju. Nisam ga htjela probudit pa sam mu samo dala pusu u obraz i otišla gore u svoju sobu.

Prekapajući po džepovima, našla sam onaj papirić sa brojem mojeg "spasitelja."

Ukucala sam broj u mobitel i stisla tipku za poziv.

Pitam se, tko će li se javiti?

--------------------------------------------------≧'◡'≦-------------------------------------------------

Nadam se da vam se sviđao nastavak! ^^ Pišite mi kakva vam je priča do sad, jer vaša mišljenja su mi važnaa! <3