Izgledala je slatko sa žutim šlemom na glavi koj se slagao sa njenim plavim radničkim pantalonama dok je pomagala svom ocu na gradilištu.
"Dodaj mi taj šraf"-rekao je Jade-in otac dok mu je ona pružala mali šraf.
Ostalim radnicima je na početku bilo čudno što je njihov šef primio neku osamnaestogodišnjakinju na gradilištu,ali kad su se uverili da im je stvarno od pomoći bilo im je drago.Jade je na kraju školske godine odlučila da smrša i ojača pa je ceo letnji raspust radila vežbe i pazila šta jede što zbog izgleda što zbog toga ako bude primljena na Vojnu akademiju mora biti fizički spremna.
"Ljudi već je 16 časova,tako da je dosta za danas,možete kući"-rekao je šef,pa su svi krenuli da skupljaju opremu i da se pakuju.Jade je pomaga la svima,a za to je bila i plaćena.Ne kao ostali jer su oni radili znatno teži posao,ali njoj je bilo dovoljno.Čim je sve bilo počišćeno svi su krenuli kući.Većina radnika je išla automobilima ili gradskim prevozom,a malo njih je išlo peške.U tu manjinu su spadali Jade i njen otac.Imali su automobil,ali si njega koristili samo u hitnim slučajevima što zbog zagađenja okoline što zbog toga što je šetnja bila zdrava.Na putu do kuće Jade i njen otac su se kao i uvek smejali i bili puni pozitivne enrgije.Stigavši do omanje,zelene kućice okružene sveže zelenom pokošenom travom,njih dvoje su se trkali do ulaza kao i uvek.Ovog puta je pobedio gospodin Davison,ali samo jer ga Jade pustila.Sa osmehom su ušli u mali hodnik i izuli se i okačili svoje žute šlemove na čiviluk dok je gospođa Davison upravo izlazila iz kuhinje sa telefonom u rukama i umazanom keceljom.
"Važi Karen.Vidimo se večeras"-rekla je sa osmehom na licu.
Jade i njen otac su jedno drugom uputili čudne poglede,a zatim isto tako pogledali i gospođu Davison.
Ona je lagano spustila beli, bežični fiksni telefon na drvenoj polici sa njene desne strane.
"Večeras idemo na večeru kod moje sestre"-rekla je svojim blagim glasom sa osmehom.Gospođa Davison,tj. Ellie je za razliku od svoje sestre Karen imala kosu boje kestenja , zelene oči i bila je visoka.A Karen,ona je bila sušta suprotnost,imala je plavu kosu,plave oči i bila je niska.
"Pa šta čekate moji majstori,na tuširanje"-rekla je i zagrlila Jade i Leona,tj. gospodina Davisona.
Oni su joj uzvratili zagrljaj,a zatim je Jade otišla do svoje sobe po stvari koje će obući kod tetke na večeru.Ah jedva čeka da vidi svoje sestre Ruth i Nicole,a pogotovu svog brata Liama.Volela je svo troje,ali ipak Liama najviše.Uzevši farmerke i crnu majicu sa lobanjom ušla je u kupatilo.Skinula je radne pantalone i žutu majicu i stavila ih u korpu za prljav veš,pošto je sutra nedelja i ne ide na "posao".Skinula je i veš,te ušla u tuš kabinu i istuširala se.Obukla je čistu odeću,oprala zube i pustila svoju dugu kosu iz visokog repa kojeg je imala taj dan.Izašavši iz kupatila rekla je tati da je on sada na redu.Leon,Jade-in otac je bio visok čovek,kratko ošišane crne kose i ledeno plavih očiju,pravedan čovek koji je bio pun razumevanja.A Jade,ona je bila njihova mešavina,možda je pokupila više očevog karaktera i ponašanja,dok je njen brat George više ličio na mamu.Dok je sedela u fotelji u dnevnoj uzela je foto-album i listala ga.Javio joj se ogroman smešak na licu kad joj je za oko zapala slika na kojoj su George,Ruth,Nicole.Liam i ona obučeni u pidžamama dok dočekuju Božić da bi mogli da otvore poklone.Ko zna šta sad George radi.On je bio odličan učenik,ali ne kao ona sa svim peticama.On se odselio kod babe i dede u Italiju i upisao srednju kuvarsku školu.Dok su bili mali seća se da je uvek govorio da ćebiti bolji od nje,ali se to do sada nije ostvarilo.Jedva je čekala sutra jer stiže pošta a stim i odgovor Vojne akademije da li je primljena ili ne.NJeni još ništa ne znaju jer želi da ih iznenadi.
"Jade,obuvaj se"-čula je glas svog oca,te odmah zatvorila foto-album i odložila ga na drveni stočić koji se nalazio ispred nje.
Obula je svoje crne,već izbledele starke.Moraće da kupi nove,pomislila je.Izašla je za mamom dok je njen otac zaključavao kuću.Svo troje su ušli ukola,jer je kuća Paynovih bila dosta udaljena od njihove.Dok su se vozili Jade je zamišljeno gledala kroz prozorprstima prolazeći kroz svoju kosu.
~*~
Njih osmoro je sedelo za velikim trpezarijskim stolom dok su pričali i smejali se.Karen je ustala sa stola i otišla do kuhinje,te se vratila sa glavnim jelom.Piletina sa četiri vrste sira,to su svi voleli.Čim je stavila na sto svi su pokupili po parče piletine sa sosom,ostavljujići jedno,taman za nju.Svi su se pogledali i nasmejali.Nakon glavnog jela i Tiramisu kolača koji je Karen spremila kao desert Liam,Ruth,Nicole i Jade su ustali i otišli u ogromnu dnevnu sobu koja se nalazila sa druge strane hodnika.Nameštaj je bio od bele eko kože,imali su veliki,ustvari ogromni LCD televizor,stakleni stočić i beli klavir koji se slagao sa nameštajem,dok je soba bila okrečena u kapućino boju.Porodica Payne je bila bolja u finansijskom stanju od Davisonovih,ali ni jednim ni drugim to nije smetalo.Svo četvoro su se smestili u udobni nameštaj,te je Ruth uključila televizor i prebacila na kanalu sa crtaćima (Ruth i Nicole su u ovoj priči bliznakinje i imaju 7 godina xD).Upravo je počinjao Winx,njihov omiljeni crtani.
"Ruth možeš li molim te da mi daš daljinski ili da prebaciš na nešto drugo"-upitao ju je Liam molećlivim glasom.
"Ne"-brecnula se Ruth i zagrlila daljinski.
Liam je došao do nje i počeo da je golicka,ali pre nego što je uspeo da uzme daljinski Nicole ga je uzela.Ostala mu je samo još jedna mogućnost.Da se pravi mrtav.
"Ja...ja umirem"-rekao je kao da mu neko oduzim dah i pao dole zatvorenih očiju.
Ruth i Nicole su dotrčale do njega i drmale ga da se budi,ali ništa.Počele su da paniče dok je Jade sedela na fotelji i umirala od smeha.Ruth i Nicole su počele da plaču misleći da im je brat umro.Nicole je uzela čašu sa vodom koja je stajala na stočiću i polila Liama misleći da će oživeti,no on je idalje ležao.NJih dve su još jače plakale.
"Oživeću samo ako mi date daljinski"-rekao je Liam zatvorenih očiju ponovo kao da mu je neko oduzimnao dah.
Nicole je odmah u njegove ruke ubacila daljinski,a zatim su obe čekale da on oživi.Liam je polako otvorio oči i uspravio se u sedeći položaj,a Ruth i Nicole su mu se odmah bacile u zagrljaj dok se Jade gušila u smehu.Tada je u sobu ušla Karen uplašena jer je čula plač svojih ćerki.
"Šta se desilo"Zašto vas dve plačete?Zašto si ti mokar?"-upitala je približavajući im se.
"Liam je pao dole i bio mrtav, ja sam ga polila vodom jer sam mislila da će tako oživeti,a zatim nam rekao da će oživeti ako mu damo daljinski,onda sam mu ja dala dljinski i on je oživeo"-rekla je Nicole plačljivim glasom.
Karen je uzdahnula i prostrelila Liama pogledom koji je samo slego ramenima i nevino se osmehnuo dok mu je voda sa kose kapljala na lice.
"Jao Liame,uvek ista priča.Vrati im daljinski,ti i Jade možete slobodno da idete na sprat,i usput presvuci majicu"-rekla je Karen vrteći glavom i vraćajući se nazad u trpezariju.
"Može po jedan poljubac za batu"-Liam je upitao Nicole i Ruth,a one su ga u isto vreme poljubile u obraz.
Vratio im je daljinski,rukom pokazao Jade da krene za njim dok je ona pokušavala da prekine svoj smeh.Liam je otišao u kupatilo ,a Jade de produžila hodnikom do njegove sobe.Ušavši u njegovu sobu,sela je na njegov krevet razgledavajući njegovu sobu iako je znala kakva je jer je toliko puta bila tu.Vrata su se otvorila i ušao je Liam bez majice samo sa peškirom na glavi.Jade ga je gledala u čudu.Nije mogla da veruje da je upravo ušao Liam zbog njegovog mišićavog tela kog do sada nije imao.
"Od kad si ti počeo da vežbaš"-upitala ga je dok joj se on smešio.
"Od početka letnjeg raspusta"-rekao je te tražeći čistu majicu u ormaru.
"A razlog za to je?"-upitno ga je gledala dok je on navlačio plavu majicu.
"Ništa.Onako sam počeo"-rekao je te slegao ramenima.Lagao je.On je takođe imao dovoljno poena za Vojnu akademiju i njegova škola je poslala njegove podatke tamo,no on isto kao i Jade nije hteo nikome da kaže.
Ljudi evo prvog dela moje nove priče i nadam se da će vam se svideti ;) :D Zanima me,šta mislite ko je glavni muški lik?
Love ya :*
Avrilmoonrise
