Profesor Higgins dune u pištaljku,te svi kadeti ponovo stadoše u vrstu kao i na početku časa.
"Dragi moji,čas je završen,a vi svi sda idete na tuširanje,pa na ostale časove.Na desno!Trčećim korakom napred marš!"-reče glasno profesror,a zatim sačeka da svi kadeti odu te se vrati u kancelariju.
Naše devojke su sa odličnim raspoloženjem krenule ka kupatilu stajući u ne tako dugačak red za tuširanje.
~*~
"Pa dobar dan kadeti i kadetkinje.Ja sam Charlie Hill vaš profesor matematike."-reče nizak,ćelavi čovek dok je brisao svoje naočare kvadratnog okvira.
Devojke su sele sve jedna do druge,jer su ovde klupe bile spojene,dok su momci seli red iza takođe jedan do drugog.
Profesor Charlie krene sa predavanjem prve lekcije.Većina kadeta je zapisivalo to što je profesor pričao i to što je pisalo na tabli,dok je manji broj spavalo i dosađivalo se.Jade je pažljivo pratila predavanje i zapisivala sve što je uspela da stigne,jer je profesor Charlie pričao brzo.
"Za domaći imate 6. i 8. zadatak na 4. strani u zbirci."-reče,te zatvori zbirku i skinu naočare.
Kadeti pokupiše sveske i pernce te se vratiše u svoje sobe da bi videli šta im je sledeće po rasporedu.
Devojke uđoše u sobu,te svaka stavi svoji pribor na svom noćnom ormariću.
"Stella,pogledaj raspored.Šta imamo sad?"-reče Charlott.
"Ovde piše da sada imamo slobodno vreme."-reče Stella veselo.
"Znači možemo da radimo šta hoćemo."-reče Scarlet bacivši se na svoj namešteni krevet učinivši da sada izgleda neuredno.
Taman kada su sve pomislile da imaju vremena za svoje potrebe,vrata se otvoriše i sobu ispuniše nepodnošljiv zvuk vojničkih čizama.Njih 5 poskočiše sa svojih kreveta i ispraviše se dok su pozdravljale poručnicu Rose.
"Mirno!"-uzviknu poručnica.
Devojke stadoše mirno gledajući u tačku pravo ispred sebe.
"U rasporedu piše da imate slobodno vreme,pa došla sam da vam kažem da ukoliko želite da odete do prodavnice ili gde već želite možete,ali do 12h da se vratite.Jasno?"-upita ih poručnica glasno,na šta sve klimnuše glavom.
S druge strane kod momaka nije bila baš ista situacija.Zayn i Harry su dobili zadatak da očiste prednji ulaz,dok su ostala trojica mogla da rade šta hoće.Da.NIje bilo baš pravedno,ali u vojsci mora da se radi kako je naređeno.Zayn i Harry odoše po metle te izađoše napolje i krenuše sa čišćenjem.Napolju nije bilo nikog osim njih dvojice.Nisu ni reč progovorili jedan sa drugim.Zayn je bio u nekom svom svetu,sve dok ga nečiji koraci nisu prekinuli.On podigne pogled,te ugleda visokog momka smeđe kose i plavih očiju kako korača ka njima.Imao je crnu majicu i crne farmerke,crne patike i držao je cigaru u ustima dok su mu ruke bile prekrivene tetovažama.Prođe pored Zayna i zakači ga ramenom te ode do Harry-ja.Usne mu se izviše u zloban smešak.On i Harry se pozdraviše.
"Ooo zelembaću,pa ti si nam postao vojnik,ha?Ne javljaš se više starim prijateljima?"-upita ga te ga potapša po ramenu.
Zayna nešto od jednom probode kroz grudni koš.Taj nadimak.Seća ga se.Zatvori oči te mu se pred očima pojai scena događaja od pre 3 godine.Bila je to noć.Užasna noć koju će zauvek pamtiti.Bilo je jako kasno i vraćao se sa rođendana sam.Ulicama kojima j eprolazio bile su puste i ne mnogo osvetljene.Na jednom čuo je smeh te se okrenuo i ugledao grupu od oko 6 momaka.Približavali su mu se ,a onda ga je jedan od njih gurnuo.Pao je udarajući glavom o hladan zid zgrade.Zajeca od bola i pre nego što otvori oči oseti jaku bol u predelu stomaka.Zatim oseti još jednu,pa još jednu,pa još jednu koja je ovaj put bila u predelu lica.Pre zadnjeg udarca kojieg je zadobio čuo je samo "Hajde zelembaću,šutni ga po sred face.MOžeš ti to." To su bile poslednje reči koje je čuo pre nego što se probudio u bolnici.Na licu je imao mnogo modrica,dok mu je jedno reblo bilo slomljeno.
"Hej Brandon,odjebi.Ne vraćam se starim prijateljima.Nisam više takav."-reče Harry te prevrne očima.
"Zelembaću,nemoj da si bezobrazan.Bili smo ti dobri prijatelji."-reče Brandon te se nasmeje.
"A da odeš odavde.Ha?"-reče Harry,na šta mu Brandon samo namigne i ode.
Harry frkne,te nastavi da čisti.Zayn se okrenu prema Harry-ju i besno ga pogleda.
"Šta je,šta gledaš?"-upita ga Harry šireći ruke.
"Ti...ti i tvoja banda..."-zareža Zayn,te se svom snagom zaleti ka Harry-ju te ga pribije u zid i rukama ga uhvati za kragnu uniforme.
"Ubiću te!"-reče Zayn sa velikom dozom besa u glasu.
Pre nego što je Zayn uspeo da udari Harry-ja,naišle su Jade i Ariel kojesu potrčale ka njima,čim su shvatile šta se dešava.Jedva uspeše da odvoje Zayna od Harry-ja.Ariel uhvati Zayna za ramena pokušavajući da ga zaustavi,dok je Jade gurala Harry-ja što dalje da ne bi dobio batine.Zayn je bio previše jak da bi ga Ariel zaustavila i vetovatno bi rastrgnuo Harry-ja vlastitim zubima da se u tom trenutku nije pojavio Liam i pomogao Ariel da ga zadrži.
LJUDI ZNAM DA JE NASTAVAK JAKO KRATAK,ČAK MOŽDA I NAJKRAĆI DO SAD,ALI JEDNOSTAVNO NEMAM VREMENA DA PIŠEM.DUŽI NASTAVCI ĆE IĆI ČIM PROĐE DAN ŠKOLE,TAKO DA MOLIM VAS STRPITE SE MALO.OVAJ NASTAVAK MI SE UOPŠTE NE SVIĐA KAKO JE ISPAO I IZVINJAVAM SE NA GRAMATIČKIM GREŠKAMA.NAZIV NASTAVKA JE JAKO GLUP,NO NISAM IMALA INSPIRACIJE.IZVINJAVAM SE JOŠ JEDNOM NA OVOM GROZNOM NASTAVKU :/
LOVE YA :*
AVRILMOONRISE xD :D
