6 dio
Razmisljala sam da li odem kuci. Nisam bas bila zagrijana za tu ideju, ali takođe nisam mogla ostati u parku, sama, u sred noci, ne, nema sanse. Nisam se mogla vratiti, bila sam suviše ljuta da bi se vratila i pravila kao da je sve OK. Uh, toliko sam bijesna, ja bi sada trebala biti kod kuće, ja a ne ona kučka. Sigurno uživa sad kada mene nema, kad' me je otjerala, pa da, zasto ne bi. Zbog nje smo ja i Abe posvađani. Jojj, pa sta da radim. OK, već sam odlučila da ne idem kući, isto tako ne planiram ostati u parku.. i gdje da idem, hmm... E, pa da! Kako se toga nisam sjetila prije. Idem Rossu, o dap, definitivno idem njemu. On mi je jedini izlaz, pa sto, idem prijatelju, nikakvo čudo, ipak u sred noci,ali nema veze. Odkad mu je mama otisla u drugi grad radi posla, sam je u velikoj kuci. Godilo bi mu drustvo, pa makar na jednu noc, i to kakvo drustvo, Pezz dolazi, jejj, (ok, ovo je bilo malo glupo od mene priznajem)
....
Pozvonila sam na vrata, nestrpljivo čekajući da mi Ross otvori, nogom sam trzala, i lupkala o pod, WTF, ni sama ne znam zašto. Takođe moleći Boga da je doma, jer ako nije, aaa, e to bi već bila katastrofa. Ali sva sreća bio je. Polako je otvarao vrata, koja su nepodnosljivo skripala i pravila neku cudnu, ali laganu buku, sigurno pitajući se ko je u ova doba.
JA: "ejjj" rekla sam onako promrzla sa nekim fake osmijehom, za koji ni sama ne znam zašto sam ga upotrijebila, jednostavno sam sarkasticna, takva sam oduvijek, i tu niko ne moze nista promijeniti, bilo da je u pitanju Ross, otac ili neko drugi.
ROSS" PEZZ, ti, sta radis ovdje u ovo doba noci, sama..?
JA: "hihi, pa duga prica, ispricat cu ti, no hoćeš li me pustiti unutra, ili da jednostavno crknem ovdje sama vani u sred noći? (oo Boze, opet moram preuveličati, al šta ćeš, to sam ja)
ROSS" da, da, uđi"
...
JA: ohhh, napokon malo odmora, aamm, mogu li se okupati, vidiš li u kakvom sam stanju"?
ROSS:"da, naravno, peškiri su ti u kupatilu"
....
Vrela voda se slijevala niz moje uzdrhtalo tijelo, dodirujući svaku njegovu poru. Potpuno smirena, zatvorenih očiju, prepustila sam se osjećajima, osjećajima koji su me vodili, pa gdje drugo nego do Harolda.. Sve svoje strahove, strepnje ostavila sam po strani, zapostavila bijes i mržnju (kojih sam itekako bila puna) i samo razmišljala o njemu. Moje vlažne usne žudjele su za njegovim. Te neodoljive usne, pomalo blijede me nisu ostavile ravnodušnom. Oči, te žarko zelene oči odslikavale su savršenstvo jednog muškarca. Strast, u njima sam prije svega mogla vidjeti strast, zatim ljubav, sreću, ushićenje, ali.. i zagonetku, malu zagonetku u mračnom kutu, koju nikako nisam mogla riješiti, nisam je mogla dokučiti, raspoznati, shvatiti... Predivna kosa, kovrdžava, koju nažalost nisam dodirnula, ali za koju garantujem da je njezna kao svila.
..
Ubrzo sam završila, jer ipak to nije moja kuća, ni moje kupatilo da bi se kupala koliko god hoću. Obukla sam ogrtač i krenula u sobu.
Ugledala sam Rossa na sred sobe sa nekom odjećom u ruci. Pokušavala sam ogrtačem sakriti što moguće više svog golog tijela, ali bezuspiješno, zaista je bio kratak. Šta da vam kažem, nisam bila baš sretna što će me Ross gledati polugolu, ali sta ću, jedino što mi je bilo bitno tada je da se što prije obučem jer je postajalo zaista hladno.
ROSS"(okrenuo se od mene) ooh, oprosti, nisam znao da ćeš tako brzo završiti"
JA" Ma u redu je, nego, izađi moram se obući"
ROSS"hah, naravno"
ROSS:
Okrenuo sam se jedanput dok je oblačila haljinu, jednostavno sam morao. To je moja Perrie. Jednostavna ali savršena. Smeđokosa, sa prelijepim plavim očima, savršene građe naravno. U mojoj je kući, maloprije sam je vidio polugolu, tako mi je blizu. Tako blizu ali opet tako daleko. Pezz mi je davno dala do znanja da između mene i nje nikada neće biti ništa više od prijateljstva. Pokušavao sam, vjerujte mi, ali ne mogu, ne mogu je prestati voljeti, nisam niti ću ikada. Sretao sam mnogo djevojaka, što je logično, ali Pezz je posebna, drugačija, kada sam s njom osjećam se sigurno, hrabro. U mene ali siguran sam i u sve druge oke nje je ulijevala samopouzdanje, hrabrost, ljubav,..Zračila je pozitivnom energijom, svi su je voljeli, naravno imala je ona i neprijatelja, neka grupa ljudi, za koje nije ni marila, niko nije. Znam je od 7 razreda, od tada nijednu drugu nisam pogledao, samo je Pezz u mojim mislima. Ali u posljednje vrijeme imam čudan osjećaj, kao da se udaljava od mene, kao.. kao da se zaljubila, šta onda, šta ako je njeno srce pripalo nekome, ne, ne neću razmišljati o tome, neću se optrećivati nečim takvim
EVO NAPOKON I OVAJ 6 DIO. NADAM SE DA VAM SE SVIĐA, ZAISTA SAM SE POTRUDILA, AKO VAM SE SVIĐA MOLIM VAS PRITISNITE VOTE, TO MI ZAISTA ZNACI ZA UBUDUCE, AKO SE KOME NE SVIĐA SLOBODNO PIŠITI U KOMENTARE SUGESTIJE I PRIMIJEDBE ALI I POHVALE TAKOĐE, OK ČITAJTE :D, VOLIM VASSS XX
YOU ARE READING
REVENGE
FanfictionOsveta, osveta je sve što je drži još uvijek u životu. Ali šta ako se zaljubiš.. u pogrešnu osobu. Da li će Perrie odabrati Harolda, ljubav svog života ili će ipak nastaviti sa svojom misijom, i osvetiti svoju prijateljicu. Saznate ćete uz ovu uzbud...
