Kako sam ih zavoljela.

Kako sam ih zavoljela. (1 dio)

1.dio
I tako,zadnji je dan škole,i sve su muke konačno okončane. Nema više briga,nema više kontrolnih,profesora,nema ničega više što bi me moglo iznervirati! Ljetni raspust,nešto najsavršenije na svijetu cijelom. I još plus što mi je prošla druga godina Gimnazije,zamislite samo koliko mi je teško bilo.
Kako god,završio se i zadnji čas i otišla sam sa drugaricama u grad. Šetale smo Knez Mihajlovom i uživale.
-Čula sam da si odbila Davida.",započela je tu temu moja drugarica Maja. Klimnula sam glavom i nastavila razgledati izloge.
-Zašto pobogu?",nastavila je.
Slegnula sam ramenima:,,Ne svidja mi se."
Nikolina se zatim umješala:,,Ne možeš se sa momkom muvati 2 mjeseca i onda reći da ti se ni malo ne svidja."
-A i David je mnogo dobar. Baš je zaljubljen u tebe ",nadovezala se Maja.
Pogledala sam ih obe:,,Na samom početku sam mu rekla,kao i svim ostalim prije njega, da je nemoguće da mi se neko svidi toliko da želim biti sa njim. Njihova je greška što misle da su dovoljno dobri da to promijene."
U školi sam bila poznata po tome. Nikad nisam imala niti jednog momka. Iako ih je većina željela da bude sa mnom,odbijala bih sve i jednog. Zaista,neki su se i mjesecima trudili,čist prijmjer toga je David, ali jednostavno ne. Ne želim da se vezujem za ikoga jer mi se muški rod gadi.
Tako je,gadi mi se mnogo.Shvatićete i zašto.

Nakon šetnje Knez Mihajlovom,morala sam da se vratim kući. Sjela sam na bus,i uputila se ka Kotežu. Voljela sam vožnje busom,tad sam na miru mogla da slušam muziku,a to djeluje tako opuštajuće na meni.Muzika je moja droga.
Ta moja 'kuća',u stvari i nije kuća. Mama i ja živimo u hotelu u kojem ona radi kao recepcioner i konibar. Često joj ja pomažem,jer ne stiže baš sve. Ujedno je mija mama i jedina osoba na koju sam slaba. Jako sam tvrdoglava i uporna,ako nešto kažem to je tako i nikako drugačije. Nemam osjećanja prema nikome,osim njoj. Za nju bih i život dala i ne postoji stvar koju ne bih učinila za nju.Zato u glavnom ne ostajem vani petkom uveče i pomažem joj,jer tad pristižu novi,odlaze stari gosti,budu žurke i tako to.
Nisam ni znala kolika je frka vladala kad sam došla.
-Hvala Bogu stigla si!",olakšavajuće je rekla mama , ,,Čitav haos je nastao!"
Zbunjeno sam je gledala:,,Šta se dešava?" Pogurala me uz stepenice ka sobi 243 u kojoj sam ja inače boravila.
-Vanredno se prijavio jedna svjetski bend. Boraviće kod nas 3 dana. Traže da se postavi mala bina,i mjesto za fanove za sutra zbog kojekakve nagradne igre! I mi to sve moramo do sutra završiti,plus što ih moramo sad pristojno ugostiti!" Ušle smo u moju sobu. Otvorila mi je ormar i počela čeprkati po njemu.
-Šta radiš to?",gledala sam je, ,,Sposobna sam se sama obući,hvala."
-Izvini",rekla je , ,, Ne znam gdje mi je glava. Možeš li molim te što prije da se presvučeš i prihvatiš se kuhinje? Zaista mi je večeras potrebna pomoć!" Klimnula sam glavom i zagrlila je. Iako sam samo 1.72,viša sam od svoje mame. Potpuno smo različite po izgledu. Ona je niska i punašna,ja sam "visoka" i mršava. Ona je tamnijeg tena i kose,a ja sam plava. Plave oči su nam u stvari jedino zajedničko što imamo. U glavnom jer sam sve od tate pokupila. Haha, tata. Njega više i nema. Ne,nije mrtav,ali za mene kao da jeste. Moja mama i on su bili zajedno još od srednje škole. Zabavljali se se od 15e godine. I mama je vrlo rano rodila. Sa 18 godina je završila srednju i rodila mene. Iako je tata bio u šoku,izdržali su neko vrijeme. Dok on nije shvatio da ima više mogućnosti za rad i školovanje od moje mame. Napustio ju je kad sam imala samo 1 godinu,i nastavio sa školovanjem u Garmishu,malom gradu blizu Minhena. On je uspio,dobio diplomu i sad drži lanac firmi u južnoj Njemačkoj i na nekim mjestima u Švarcajskoj. Oženio se i ima dva sina. A mene,nikad nije posjećivao. Samo mi je slao novac i čestitke na moj rodjendan. Čestitke sam naravno palila,a novac sam turala mami po novčanicima,džepovima i drugim mjestima. Tako se ona iznenadjivala kad god bi ga pronašla,ni dan danas ne zna da ja to radim.
-Kada se spremiš sidji dole",namignula mi je mama i izašla.
Upravo sve to je razlog zašto ne podnostim muški rod. Glume da će uvijek biti tu,i kada je najgeže,okrenu ledja.
-Čuj "svjetski bend" ",gundjala sam dok sam navlačila helanke sa vojničkim printom , ,,Da su imalo svjetski ne bi odsjedali u Beogradu,kamoli u Kotežu." Obukla sam dugačku usku bijelu majicu i plitke bijele starke. Nove su,tako da su i dalje bijele. Kosu sam svezala u visok rep. Skoro uvijek sam imala lokne na sebi,pa i večeras.
Zaključala sam sobu i spustila se u kuhinju. Navukla sam crnu kecelju sa nazivom hotela i prihvatila se posla.