Kako sam ih zavoljela.

Kako sam ih zavoljela. ( 2. dio )

2.dio
Kao što sam i očekivala,bila je gužva. Hvatala sam narudžbe i raznosila ih. U drugoj sali,sali za vjenčanja i ostalo je vladao još veći haos. Bina se postavljala,neuspješno, Stolice su se tražile,takodje neuspješno. Dakle,sve je bilo neuspješno a do sutra treba biti gotovo. Svoju mamu uopšte nisam primjećivala,Bog zna gdje se ona u ovom haosu izgubila. A mene je već hvatala znatiželja ko su u stvari ti koji dolaze.
Ni kuhinja nije ni malo bolje izgledala. Čak se i šef Mićo iznervirao,a on je najopušteniji čovjek za koga znam.Pripremali su sva moguća jela sa menija,jer nisu znali šta taj bend koji dolazi voli. Tako da smo imali svjež roštolj,pohovano meso,suvo meso,svinju na ražnju,čorbe i supe,salate i sosovi,pire i pomfrit itd. Nikog ništa nisam smjela pitati da ih ne bi poremetila u poslu. Ali strašno me zanimalo ko je to.
Gužva se razišla. Pokušala sam nagovoriti mamu da sad odem u sobu,ali ne. Bukvalno od gostiju nije bilo žive duše,ipak je pola 1 noći. Samo se osoblje motalo tamo vamo,a ja sam sjedila za šankom i posmatrala šta rade. Koliko sam se samo smarala.
-Aurora?!Šta radiš to?",skiknula je mama na mene.
-Ništa?",gledala sam je zbunjeno.
Prevrnula je očima:,,Pa baš to! Ako nemaš šta za raditi,idi na spavanje,pogle koliko je sati!" Htjela sam se upustiti sad u raspravu kako sam je maloprije pitala sa me pusti u sobu ali da nije dozvolila. Odustala sam od toga. Bila sam presrećna jer sam konačno mogla u svoju sobu. Ušavši u nju,samo sam se bacila na krevet i momentalno zaspala.
A ujutro sam imala šta vidjeti.
Probudila me oko 6 strašna buka koja je dopirala sa nekog sprata. Čula se muzika,gitara,lupanje i milion ostalih zvukova. Iznervirano sam se digla. Užasno sam loše spavala i još gore sam probudjena.
-Šta je ovo?!",otvorila sam vrata iznervirano. Buka nije dolazila sa sprata iznad mene,već sa četvrtog. Popela sam se uz stepenice. Na četvrtom spratu je bio postavljen lanac koji je označavao da se ne ulazi dalje. Ignorisala sam ga i provukla se ispod njega. Čitav sprat je bio u haosu! Stvari je bilo na sve strane,skoro sva vrata su bila otvorena i iz svake sobe se čulo po nešto. Nisam mogla da vjerujem šta je sve ovo. Prišla sam najbližoj sobi otvorenoh vrata i zatekla momka kako ozvodi neke pokrete po sobi dok muzika svira. Zaustavio se kad je mene ugledao.
-Jesi normalan ti?",rekla sam mu odmah , ,,Digli ste čitav gotel na noge,znaš li koliko je sati?!" Zbunjeno me gledao dok sam ja tu iznervirano stojala.Primjetila sam da ništa ne razumije,pa sam počela na engleskom.
-Kakav je ovo haos? Jeste normalni svi vi?",nastavila sam ja.
Približio mi se malo:,,Platili smo za čitav ovaj sprat,gostujemo ovdje 3 dana." Namrštila sam se i malo ga bolje pogledala. Frćkava kosa,zelene oči,visina. Jao Bože,to je onaj momak iz One Direction.
Samo malo...One Direction je ovdje? Ovdje? U hotelu u Srbiji? U Srbiji?! Nemoguće.
-Samo malo",trebao mi je momenat da skontam sve , ,,Vi ste taj bend?"
Klimnuo je glavom:,,Harry Styles,drago mi je." Razbistrila sam malo um,i smirila se. Ne želim sad u nevolju da upadnem.
-Trebali bi ste biti malo tiši. Digli ste čitav hotel."
Onda me je odmjerio:,,I tebe smo digli?" Spustila sam pogled na sebe. Moja majica od sinoć je bila sva izgužvana. Kako sam onako izletila nisam ni skontala šta imam na sebi.
-Samo budite tiši. Pozdrav",rekla sam i otišla.Sa obzirom koliko sam od srama buktila u sebi,valjda se to nije primjećivalo kad sam odlazila.
Dakle,subota je. Imala sam čitav dan na raspolaganju. Mogla sam da idem u Ušće,tamo uvijek nadjem nekog da blejim sa njim. Mogla sam i u Borču da odem kod drugarice i da blejim sa njom,ali neee. Nastao je haos!
Čitavu okolinu hotela opkolile su pišteće i vrišteće Directionerke! U hotel se nije moglo ni ući a ni izaći. Bila sam iznervirana do bola! Nikuda nisam mogla mrdnuti.Ne mogu da vjerujem da ne mogu da izadjem!
-Mama ja se moram nekako progurati i izaći",žalila sam joj se.
Vukla je dve stolice za sobom:,,Nema šanse. Ili ćeš se izgubiti u gomili,ili će te neko pretući."
-To nije fer.",nadurila sam se. Stvarno,ali stvarno nije fer!
-Umjesto toga,ostani danas u hotelu. Sutra ionako odlaze,a i danas nam treba pomoć oko milion stvari.Šta ti fali,ionako je raspust. Odmaraćeš se 2 mjeseca." Prevrnula sam očima i smirila se. Pristala sam da ostanem i pomognem. Čitavo vrijeme sam odnosila narudžbe ljudima u sobu i izvinjavala im se u ime hotela zbog buke. Neki su dobro odreagovali,a neki su napustili hotel. Svejedno,užasno mi je bilo neugodno. Ko bi rekao da u Srbiji ima ovoliko bolesnih Directionerka.
-Zdravo!",obratio mi se neko na engleskom. Digla sam pogled sa čaše koju sam prala i tu je bio Harry,i još jedan plavi kojem nisam znala ime. Gledali su me sa osmjehom. Na trenutak sam se pogubila i umjesto pozdrava im se samo takodje nasmijala.
-Dakle,radiš ovdje?",direktno me je upitao Harry. Klimnula sam glavom i složila čašu. Mislila sam da ako ne budem gledala u njih,da će otići.
Medjutim,oni su se smjestili za šank i tu sjedili.
-Želite li nešto naručiti?",upitala sam.
-Kako se zoveš?",upitao je.
-To nije na jelovniku,žao mi je",rekla sam, ,,Dakle,ne želite ništa?" Klimnuli su glavom. Iznervirano sam izdahnula. Zašto onda sjede tu?
Novi gost je sišao,tako da sam morala njih ostaviti same i uzeti narudžbinu. Kad sam se vratila,spremamući kafu pristojnom čovjeku koji se tek sad probudio,oni su tu sjedili.
-Koliko imaš godina?",nastavio je Harry.
-Ni to nije na jelovniku. Žao mi je."
-Što si bahata tako?". Pogledala sam ga. Kezio se. Skrenula sam pogled na automat i izvadila kafu. Odnijela sam je čovjeku i vratila sam se za šank.
-Zdravo mila",obratio mi se konačno malo plavi do njega :,,Kako si?"
Nasmiješila sam se :,,Odlično,hvala. A ti?"
-Super. Možeš li mi nasuti čašu vode?",nastavio je.
Klimnula sam:,,Naravno." Pružila sam mu čašu.
-Hvala ti. Ja sam Niall. Kako tebi da se obraćam?".
-Zovi me Lola. Drago mi je." Klimnuo je glavom i nasmiješio se. Nisam htjela da im kazem Aurora. Mrzim svoje pravo ime,tako da sam rekla prvi nadimak koji mi je pao na pamet,iako me niko nije zvao sa Lola.Harry se namrštio i odma bacio u raspravu.
-Zašto si njemu odgovorila a meni ne?",rekao je.
Slegnula sam ramenima:,,On je pristojan." Izvio je obrvu i klimnuo glavom. Uzela sam krpu i brisala obližnje stolove. Iako to i nije bilo potrebno.Samo sam imala potrebu skloniti se od njih. Nakon par minuta prošli su u sobu gdje je postavljena bina. Bila sam znatiželjna i prišla brisati sto blizu ulaza u tu salu. Razgledali su tu. Primjetili su u jednom trenutku da gledam ka njima i pokazali su mi rukom da pridjem. Ne znam šta me je to navelo da ih poslušam i zaista im pridjem.
-Večeras će biti odlično",rekao je Harry , ,,Hoćeš doći?"
Odmahnula sam glavom:,,Nisam vaša obožavateljka. Ne znam mi je jednu vašu pjesmu."
Namrštio se:,,Kakve to veze ima sa tombolom?" Sad sam se ma namrštila.
-Tombola?",upitno sam ih pogledala. Niall se ubacio da objasni.
-Večeras nije koncert nikakav već tombola. Prisustvovaće dosta djevojka i izvućemo ime srećne dobitnice koja će ići sa nama 2 mjeseca po svijetu."
-Učestvuj i ti",obratio mi se Harry , ,,šta fali." Zavrtila sam glavom.
-Nisam sigurna,žao mi je."
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Eto postavila sam i drugi dio hah. Hvala vama par na pozitivnim komentarima,čitajte i dalje. Pratite me,komentarišite,znači mi mnogo.