Igram poker i čitam sve ove ljude kao što si ti nekoć davno čitala Byrona, a tebe nikad nisam mogao pročitati jer da jesam bila bi sad tu, možda ne za mene, ali zasigurno bi ovom ukrasu od planeta poklonila svoju nazočnost barem na duže. Osvajam novac kojim nikad neću moći osvojiti natrag tebe, izvlačim karte iz rukava tražeći asa koji će mi te vratiti, ali ne da se djevojka Smrt, ne da se prevariti da te dohvatim s onu stranu ograde natrag na moju stranu, živu stranu, na koju sam prekasno stao. Da sam te barem pročitao, uhvatio bih te za ruke i povukao jako, jako... Ali ja sam spavao, a zora je trljala oči, a ti si se tresla mirno kao prut i čekala sumračnicu da te prepolovi pa da odabereš napokon adresu svoje vječnosti.
