Otvaram oči. Sve što vidim je mrak. I njega, kako stoji i promatra me. Mogu mu prepoznati požudu u očima. Želi me. Ali znam da me neće imati. Barem se u to uvjeravam. Gadi mi se. Polako mi se počinje približavati. Znam šta slijedi, ali pokušavam izbjeći prljave misli koje se iznova i iznova ponavljaju u mojoj glavi. "Ne može mi ništa...ne može" ponavljala sam neprestano u sebi. Ubrzuje korake. Ustajem i trčim, barem pokušavam. Svi znamo da je on brži. Grubo me hvata za zapešće i vuče me k sebi. Otimam se ali uzaludno, pokušavam ali jednostavno je nemoguće. U šoku sam jer tek mi sada dolazi do glave, činjenica da je ovaj dečko koji ispred mene stoji sposoban za raznorazne stvari. Odvratne stvari. Jako je nježan ali u isto vrijeme grub što me čini još više uplašenom. Mislim ako me hoće silovati neka to već jednom napravi. Nemam snage za odupiranje. Počinje mi trgati majicu sa tijela. Uplašena sam ali prepustila sam mu se, potpuno. Nemam snage. Mnogo je snažniji od mene. Skida mi majicu i kada je skine zastane. Gleda me onako tužno. Pijani Gad me odmjerava. Počinje me stravstveno ljubiti po vratu. Izbjegava usne. Vidim mu u očima da mi ovo ne želi napraviti ali ipak nastavlja. Skida mi hlače pa ubrzo zatim i gaćice. Gledam ga uplašeno i tužno. Zašto mi ovo radi? Zašto ne istresuje svoju unutarnju bol i bijes nekako drugačije, na nekome drugome. Zašto baš ja? Polako započne s radom. Isprva je nježan ali s vremenom je sve grublji i grublji. Plače kao i ja. Ja plačem jer sve ovo proživljavam, a on.. Valjda se kaje zbog ovoga što mi radi. Ali kad bolje promislim, da se kaje prestao bi mi ovo raditi. Promotrim ga bolje. Ima crnu razbarušenu kosu, jako izražene kosti lica i zelene oči. Pomiče se naprijed nazad sve žešće i brže i pritom grize usnicu i glasno uzdahuje. Ne osjećam nikakvo zadovoljstvo, samo bol. Kada završi ustane, obuće hlače i ode ostavljajući me samu u mračnoj, hladnoj šumi na mokrom tlu.
