Something like a diary

Part 13

Pa i moji roditelji su.
Izlazim iz sobe a on me zaustavlja.
Danila:"Povredices nas sve i sama to znas", prilazi mi i pokazuje ocnjake. Svi dolaze do njega i mene i brane me. Ali ovo je moja bitka. Stopiram vreme za sve osim za nas dvoje.
Danila:"Ne mogu da zakljucim da li si previse glupa ili si hrabra", pocnem da se smejem.
Ja:"Recimo glupa."
Krece na mene. Pribija me uz zid.  Svi su i dalje zaledjeni.  Polako mu ulazim u mozak i kidam jedan po jedan nerv.  Vidim da ga boli, sklanja se od mene i pada na zemlju.
Odblokiram sve i oni stoje u cudu. Ne znaju sta se desilo a ipak vide kako se on presavija od bolova.  Prestajem da mu cepam nerve i odlazim u sobu. Lezem na krevet, isrpljena sam. Osetim necije ruke oko sebe, pogledam i vidim Justina,  nasmesim mu se. I ubrzo zaspim....
Polako se budim,  mama lezi pored mene, znam da nesto krije, ljubi me u obraz i prica glasno. Skoncentrisem se i cujem nekog kako vristi. Krik koji budi jezu u meni, 
Izlazim iz sobe i krecem ka podrumu, kako se priblizavam krici su sve jaci.  Polako provirujem iz coska. I ostajem sokirana. Nikolas muci Danila, razmisljam kako da mu pomognem. Izlazim iz coska, Nikolas zamahuje rukom da ga udari, ali ruka mu ostaje u vazduhu, blokirala sam je.
Nikolas:"Pusti me, zelim da ga ubijem", nije ni pogledao a zna da sam ja.
Ja:"Ne! Ni on nije vredan", nasmejao se zlobno,  mislila sam da ce ga pustiti i prestala sam da mu drzim ruku. Ali kao i uobicajno zajebala sam se. Prisao mu je i gurnuo ruku u telo, izvadio mu je grkljan.
Aaaa pa dosta bre. Skupljam snagu i guram Nikolasa. Posle ovoga ubice me. Ne marim za to. Samo hocu da spasim Danila.  Prilazim Danilu i vidim da ne moze da stoji, zao mi ga je. Znam da oni brzo zarastaju, ali znam i da ga uzasno boli.  Pruzam ruke i pokusavam da ga prenesem. On "leti", kao sto sam i rekla Nikolas prilazi. Udara mi samar. Ha? Ne, nije to uradio. Mene niko ne udara. Pustam Danila da padne i okrecem se ka Nikolasu. Ja sam prva koja ce mu se suprostaviti. Ulazim mu u glavu, njemu ne kidam nerve, vec kapilare u mozgu. Onesvescuje se i pada.  Iskoristila sam priliku i ponovo podigla Danila, prenela sam ga u njegovu sobu.  I otisla u Justinovu, pakujem svoje stvari, Harold dolazi do mene i pomaze mi, poljubi me u obraz.
Hari:"Srecno", nasmeje mi se nezno.
Ja:"Cao Hazimire, poljubi mi ih", klimne glavom.
Izlecem is kuce,  svi gledaju sa prozora i svi se oprastaju od mene. Znaju da ce me naci i ubiti pa makar mu bila dete.
Trcim do kapije i tacno na izlazu ispred mene se stvara on.
Vidno besan. E pa jebiga. Zbogom braco i sestre.
Zbogom svete,  zbogom cvece, drvece, pticice,  male zivotinjice. Zbogom Justine, sladak si.
Nikolas:"Mislila si da ces pobeci?", nasmejao se zlobno.
Ja:"Da", hladno sam mu rekla.
Polako se priblizava.
Odjednom ispred mene skacu Ian, Justin i mama, rizikuju svoje zivote za mene, awwww. Ali ovo je moja bitka.
Nikolas se izbezumio, ne moze da  veruje da se njegov narod okrenuo protiv njega pa cak i njegova zena. Udaljava se, i od pozadi se skuca u nekoga. Okrece se i vidi Harolda, Sel, Kristinu i Danila. Odakle sad on ovde? Opkoljen je...
Nikolas:"Sad ces jos i vodjstvo da mi preuzmes?"
Ja:"Ne zelim, zelim da budu slobodni da rade sta god zele,  ali ukoliko budu ubili neduznog vampira ili coveka da ih kaznis. Danila i ja se samo malo raspravljamo, Nikolas, ja sam mnogo jaca od tebe tako da odustani, ako hocu mogu te naterati sam sebi da izvadis srce, ali ne zelim. I prestani vise da me gledas tako. Ne plasim te se. Bezala sam da bih tebe spasila. Ali ako hoces da umres onda dobro."
Izlazim iz kruga i dolazim do njega. Gledam ga u oci....

Prvi put mu vidim strah u ocima... E moj Nikolas, kakav se to vodja plasi?

Nikolas:"Ona je predvidela ovo, znala je da ce se ovo desiti i pre nego sto si se rodila", nasmejala sam se, znaci znao je da dolazim i nije me ubio. "Zato ti mirno predajem mesto vodje". Ostala sam ukopana. Ja? Vodja, o Boze, ja nisam sposobna da se staram o sebi a kamoli o drugima. Ali ako odbijem mislice da ga se plasim. Pruza mi ruku , i to je to, od sada me se ljudi plase, to je na neki nacin zabavno, ali ne zelim nikome da naredjujem. To je za mene kao zatvor.

Ulazim u kucu i sazivam prvi sastanak...

Ja:"Slusajte ovako! Ko ubije bice kaznjen , imacete zalihe krvi, ali necete ubijati. Zaista!Ko ubije imace posledice.  Na vasu zalost od sad sam ja vodja, i samo zelim da vam kazem da ste slobodni, u svako doba mozete da idete, ne zanima me gde, ni kako , ali ukoliko nas napustate zauvek to zelim da znam , nema problema, ili svadje u kuci, kada je neko sa vama u sobi", pogledala sam u Justina "Zakljucajte se molim vas". Svi su poceli da se smeju i gledaju u Justina, cak se i on nasmesio, cudno. "I ukoliko neko ima problem moze da mi se obrati u svakom trenutku, to je to, hvala sto ste me ispostovali". Okrenula sam se i pogledala Danila, kleknuo je ispred mene "Gospodarice", opicila sam da se smejem kao hendikepirana hijena.

"Bez toga molim te", klimnuo je glavom, nasmejao se i otisao napolje.

Sela sam na kauc, ko bi rekao da sam ja vodja? Strasno!