Njegova Princeza II Dio

Nije kraj

Budim se, i odma vidim Luku koji me posmatra.
"Dobro jutro Kejt, naspavala si se?"
"Hah dobro jutro, prilicno, koliko je sati?"
"Blizu 9 "
"O vec.. trebala bih se spremiti razgovarala sam sa doktorom i danas vec pocinjem sa terapijama.."
"Sta vec si to ugovorila, oh idem s tobom"
"nema potrebe mogu i sama, svejedno sve je prilagodjeo meni tako da mogu sama da se i odvezem."
"Shvatam da mozes, ali ja zelim da idem s tobom"
"U redu ako zelis."
"Ustala sam i spremila se"
Za to vrijeme Luka se tako receno upoznavao sa Kjarom. Ona je tako srecna sto je tu i sto napokon sve njene mastarije se ostvaruju.
Otisli smo i veoma mi je drago sto je Luka krenuo sa mnom.

Osjecam se sigurnije, osjecam kao da imam nekog, a tako se nisam osjecala od nesrece.
Kada smo se vratili kuci odlucili smo zajedno vecerati.

Spremili smo se zajedno i Kjara nas je tako zasmijavala.

U medjjuvremenu se umorila i zaspala tako da i nije otisla sa nama na veceru vec je na brzinu vecerala kod kuce i otisla spavati.

"Idemo Kejt?"
Zamisljeo sam gledala i kroz moje tijelo je prosla jeza, vratila se proslost i sjetila sam se neke davne noci kada smo isto ovako zajedno krenuli na veceru kada smo Kjaru ostavili i kada smo dozivjeli nesrecu.

Na trenutak sam zatvorila oci, duboko udahnula i sabrala se.

"Idemo"

"Sta ti je odjednom?"
"Nista, samo..samo sam se sjetila necega. Sve je u redu hajdemo."

Otisli smo u jedan prelijepi restoran i sjeli na prelijepi veliki balkon. Pogled je bio predivan a nebo prepuno zvijezda.

"Kejt.."uzeo je moju ruku i pogledao me pogledom od koga mi je postalo tako toplo"Volim te, ne znam kako kad te ne poznajem ali volim te.."

Niz moje lice skliznula je suza, ne poznaje me...

Nisam imala sta reci, i sam zna da ga volim ali cutim ne mogu vise ne znam jednostavno umorila sam se.
'Neces nista reci na to?"svojom rukom je brisao moje suze koje su se slivale niz moje obraze.

"Samo ne placi, sve ce biti u redu, i sama znas da ako nije u redu nije kraj."