Samo ti želim još neko vreme posvećivati slatke reči otežane svojim osećajima. Znam. Znam da nikada nećeš preći svojim bistrim pogledom po ovim rečima, no ovo mi olakšava.
Najlepši je osećaj posmatrati svoj odraz u ogledalu i pitati se šta zapravo želiš te na trenutak zatvoriti oči i videti se pokraj tebe.
Najlepši je osećaj u kasne ponoćne sate skupiti se u svom krevetu i zamišljati se u tvom zagrljaju.
Volela bih te kraj sebe, volela bih moći te nekada dotaknuti, volela bih barem pričati s tobom.
Najlepše su želje, snovi, nade. Ali zašto tako lepe stvari bole toliko?
Zauvek ćeš biti osoba koja je prva tako nenadano ušetala u moj život i u duši mi se zadržala duže nego iko do sada, a nikada to nećeš saznati...
1.3.2017.
