Još svega nekoliko trenutaka do kraja dana.Tišinom sobe odzvanjaju tonovi Poslednje pesme o tebi. I ovoga puta, svakom novom rečju, ona postaje stvarnost. Po prvi put u potpunosti odlučna da pustim ono što nikada nisam uistinu niti imala, sa osmehom na licu u mračnoj sobi osetim kako mi telo podrhtava. No, niti jedna suza koju unapred osećam kako navire neće me sprečiti da za stvarno učinim ono za šta sam dugo skupljala snagu.
Pričala sam o tebi kao o podrhtavanju glasa, iskri u očima, lakoćom izazvanom smehu. Pisala sam o tebi kao o osmehu deteta, omiljenoj pesmi, izmaštanim susretima. Poklanjala sam ti reči, misli, čak i progutane suze koje drugi ljudi ne bi razumeli. Ukrao si moje novogodišnje, rođendanske, želje zvezda padalica.
Bila sam u blizini kada si nestajao, vraćao se, kada si i konačno otišao. I verovala sam, i zamišljala, i maštala, i nadala se. Svakim danom pružala ti svoje vreme misleći da ga imam na pretek. No, nemam ga. I zato je došlo vreme da zaželim svoju poslednju želju.
Puštam te i poklanjam nekim drugim ljudima. Budi sretan tamo kuda ideš.
Ko zna, možda nas život nekada ponovo spoji... Ako je suđeno...
13.1.2019.
