Are you mine? (Harry Styles FanFiction)

Part 1-Shot.

"Stiles, dolazi ovamo!"

Lenjo sam ustala sa stolice i krenula ka uvek namrgodjenoj gospodjici Morris, profesorici geografije. Mislim stvarno, zar ta zena ne bi mogla nekad da nabaci osmeh i ispravi te svoje guste obrve, koje su uvek spustene zbog neprestane namrgodjenosti. Ima tu neku cudnu frizuru iz pre nove ere, stavlja maskaru ravno do slepoocnica, a odeca... pa ona ocito misli da je bas mlada pa da se moze oblaciti kao mi, a zena je u pedesetim, covece. Bila sam neraspolozena i prevrnula sam ocima kada sam stigla do nje.

"Ne prevrci ocima, zar svaki put tebe moram da opominjem!"

"Pa kad nemate drugog posla."-promrmljala sam ali e je 'gospodjica dosadna' ipak cula.

"Stvarno si preterala! Kupi stvari i kod direktora! Odmah!"

Samo sam je mrko pogledala, uzela torbu i jaknu i krenula ka vratima. Svi su buljili u mene, ali nije kao da me briga. Krenula sam niz hodnih, sa namerom da idem do prednjeg dela skole, suprotan smer od direktorove kancelarije, i napustim skolu. Ne nameravam ici kod direktora jer je mnogo dosadan. Eh sad,nisam ja bas neko problematicno dete, ucim, uvek prodjem odlicna pa makar zorom ali zbog ove geograficarke uvek zavrsim kod direktora.Znaci uvek, ali ne i ovaj put. Hodajuci hodnikom cula sam zvuke iza sebe, svadju. Bas kada sam krenula da se okrenem neko je istrcao pored mene. Primetila sam da je to Bryan, skolski streber. Svi ga smatraju luzerom ali ne i ja. Ko sam ja da osudjujem. Pogled mi je leteo ka Bryanu koji je i dalje trcao, bolje reci bezao kada se odjednom zacuo pucanj. Metak je prosao nedaleko od mene i zaledila sam se u mestu. Disanje mi se otezalo a tasna i jakna su pali pored mene. Jedva sam smogla snagu da shvatim sta se desava. Bryan je bio povredjen. Lezao je na zemlji sa jos otvorenim ocima a grudi su mu bile prekrivene krvlju koja je pocela da se izliva niz pod. Vrisnula sam i jedva sam uspela da potrcim ka Bryanu.

"Oh,covece. Bryan, jesi li dobro?"

Suze su mi se nakupljale u ocima, verujem, vise od soka.

"Ej, Mell..."

Jedva je to izgovorio i zatvorio je oci. I dalje je disao. Okrenula sam se ka smeru iz kojeg je pucano i uspela sam samo da vidim kovrdzavu kosu decka koji je sada, vec, bezao. Vrate ucionica su pocele da se otvaraju i hodnik se punio uplasenim i zacudjenim izrazima lica profesora i djaka. Ja sam brze bolje otrcala do torbe, uzela telefon i nekako sam nazvala hitnu pomoc. Posle pet minuta hitna je otisla sa Bryanom a za njima je posla i neka devojka placuci. I dalje sam bila u soku. Svi su me ispitivali sta se desilo a ja nisam znala sta da im kazem osim toga da je Bryan upucan, ali i to su shvatili vec. Samo sam videla kovrdzavu kosu onog decka, ne i lice... nije on jedini kovrdzavi, tako da to sto sam videla nista ne znaci. Nije mi jasno zasto bi neko to uradio Bryanu. Koliko ga ja poznajem on je mnogo miran. Kao sto rekoh streber je ali je mnogo dobar. Sumnjam da bi ta njegova nevina faca ikada nesto nekome ucinila nazao. Nisam zelela da slusam svu tu galamu oko mene. Samo sam podigla ranac i jaknu sa poda i zaputila se kuci.

Ovo je moja prva prica, nadam se da ce vam se svideti. Znam da je prekratko ali buduci nastavci ce biti dosta duzi. Uskoro nastavak.  :)

For those who don't understand my story, If you want to you can translate it on internet until I translate it on English and share it on Wattpad. As you wish.  :)

Btw this is my first story, I hope you'll like it!  :)