Isla sam ka super marketu sa namerom da kupim neke namirnice s obzirom da nam je frizider poluprazan. Dan je bio lep ali je moje raspolozenje, kao i uvek, bilo na niskom nivou. Iako je trebalo oko dvadeset minuta da se stigne do super marketa ipak sam odlucila ici pesice. Pesacila sam tim prljavim trotoarom pitajuci se da li ga ikada ciste. Istina je da su sve ulice u Dublinu ciste, iako Dublin nije mali, ali ima onih ulica gde se klosari nicu nalaze i onda su one uvek prljave. Kao ova sad na primer. Udaljena je nekoliko ulica od moje i retko kada prolazim njom. Danju je uvek pusta. Iskreno, hvata me jeza da ne sretnem nekog klosara iako su oni tu skoro samo nocu. Malo sam ubrzala dok sam prolazila tom ulicom da ne bih stavila sebe u rizik. Laknulo mi je kada sam se uskoro nasla u drugoj ulici gde se nasao po neki prolaznik. Jedva da je i po koji auto prosao ali bar ova nije bila strasna. Nastavila sam put ka prodavnici ceprkajuci po telefonu kako bih ubila dosadu. Cula sam krestav zvuk motora negde daleko iza sebe ali se nisam zelela okrenuti jer me nije ni bilo briga ko je to. Samo mrzim taj zvuk.
Neocekivano motor je stao malo ispred mene. Primetila sam po neku zalutalu, braon kovrdzu ispod kacige i to telo momka na motoru...Harry.
Pricinjava mi se, sigurna sam. Zelela sam zaobici motor i otici ali je onda momak 'skocio' sa motora i stao ispred mene nakon cega je otkopcao kacigu i skinuo je sa glave.
Sada sam se uverila da je u pitanju Harry.
"Harry?"-upitala sam ga sa nevericom a on mi je pruzio 'blic poljubac' umesto odgovora.
"Hej!"-namrstila sam se zbog njegovog cina.
"Hej, Mell."-osmeh mu se nije skidao sa lica.
"Sta hoces?"-upitala sam ga prevrcuci ocima na taj njegov blesavi osmeh.
Znam da sam odbila biti njegova devojka, ali da ga je bilo briga uopste za mene, javio bi se bar, gde god bio ovih nedelju dana.
"Ajde."-rekao mi je pruzajuci mi njegovu kacigu.
"Ha?"-upitala sam ga zbunjeno.
"Zelim te odvesti na jedno mesto."-rekao je opusteno.
Neka mi neko kaze je li on normalan?
Prosla sam nervozno rukom kroz kosu nakon cega sam se sarkasticno nasmejala.
"Ti stvarno mislis da cu poci, gde god vec, sa tobom? Pojavis se sada niotkuda i trazis da idemo negde, a nedelju dana nisi bio tu i nisi se ni javljajo dok sam se ja ubijala mislima gde..."- ups.Prekinula sam sa pricanjem kada sam skontala sta sam ustvari rekla.
Jezik mi je brzi od pameti. Neverovatno. Upravo sam Harryu dala do znanja da mi je nedostajao. Covece, to cak i sebi tek sada priznajem.
"Oh."-sada mu se osmeh prosirio 'od uha do uha'.
"Sada kada si konacno priznala da ti se svidjam, zasto ne krenemo?"-rekao je i dalje drzec ruke pruzene ka meni kako bih uzela kacigu ali ja to nisam radila.
"Nisam to rekla i ne svidjas mi se, mozes li me samo ikako ostaviti na miru i ne ici mi za svakim korakom?"-upitala sam ga vec pomalo ljutito, a i bila sam duboko posramljena u sebi jer je govorio istinu. Prokleto mi se svidja i to je jedina stvar zbog koje trenutno mrzim sebe.
Bas kada sam krenula da ga zaobidjem, kao i svaki put, vratio me je unazad, na istom mestu gde sam pre stajala, tako sto me je povukao za nadlakticu.
"A mozes li ti da bar jedan nas razgovor ne pretvoris u svadju? Kreni sa mnom, necu ti nista. Samo te zelim odvesti na jedno mesto. Zelim te upoznati bolje, Mell..."-rekao je to tiho i bas kada sam krenula da odbijem ovo i odem kuci on je nastavio pricati. "I samo da znas, ako ne podjes sada sa mnom, docicu sa tobom gde god da si krenula cak cu doci i kod tebe kuci. Wow, bilo bi tako cool upoznati tvoje roditelje."-sve je to rekao sa podrugljivim osmehom.
