Ubrzo je zvonilo za kraj casa i ja sam samo pokupila svoju torbu i krenula u pravcu gde i ostali idu. Ali ni jedan dan nebi mogao da prodje bez svadje.
- Jebem te u oci gledaj malo kuda ides!-
Odbrusila sam liku koji se skucao u mene.
-Izvini, nisam ja taj koji je stojao tu!- vratio mi je istim tonom. Okrenula sam i uputila se ka jednoj devojci koja ide samnom u odeljenje, tacnije pratila sam je do ucionice i samo uletela pre nje i odjurila u poslednju klupu i navalila se na stolicu i stavila slusalice u usi i gledala kroz prozor i razmisljala o tome gde bi mogla da odem veceras. Znam oticicu na moje staro mesto u sumi. Tamo sam uvek isla kad sam bila mladja. Samo se nadam da je jos u zivotu, veceras je pun mesec tako da ce biti jos lepse. Moje razmisljanje je prekinula osoba koja je sela do mene. Kraickom oka sam pogledala da vidim koje i kad sam videla to je bio onak lik sa hodnika...
- Ko ti dozvolio da sednes pored mene?- upitala sam ga dok sam vadila slusalice iz usiju.
- Ja sam sam sebi dozvolio.- rekao je smireno dok su na svi gledali.
- Da li bi se pomerio za drugi sto?- upitala sam ga vec iznervirano. Pogledala sam u mp3 i videla da su mi oci poprimile pomalo crvenkastu boju sto nije dobro, ni malo...
- Nema mesta vise- rekao je na sta sam ja skenirala ucionicu i videla nekoliko devojki koje guraju osobe iz klupa da bi bile same. Verovatno zato da bi on mogao da sedne pored neke od njih.
- Ok, onda cu ja samo lepo da odem jer mi je za danas dosta svega...- ustala sam sa stolice i uputila se ka vratima, ali uvek postoi to ali. Sta sam bogu zgresila da uvek bude ovako?
- Cudakinjo, sta mislis da si ti pa da se tako ponasas prema onima koji su duplo vise iznad tebe?- rekla je jedna plavusa koja je vise licila na one barbike kojima sam kao mala kidala glave i cupala kosu.
- Sad ces da vidis sta cudakinja moze.- rekla sam vec besna oci su mi bile crvene kao krv (msm ono sto bi trebalo da bude u boji, a ne ono okolo... Nadam se da ste skontali) okrenula sam se ka njoj i nabila je uza zid. Udarala sam je u stomak dok nije pocela da pljuje krv, posle sam je samo bacila i udarila je pesnicom u nos. Mislim da sam ga i polomila, ali zabole me.
- Mislim da si skontala sta sam, ako nisi ovo mogu da ponovim koliko god puta hoces ili bolje receno hocete.- pogledala sam u ostale koji su me gledali razogracenih ociju. Lezerno sam izasla iz ucionice, a zatim i iz skole. Stavila sam slusalice u usi, kacigu na glavu i sela na motor. Dodala sam gas i otisla u sumu.
Onaj ko se kaci samnom nikad neprodje dobro, zato uvek od hladnog oruzja nosim -Samo jezik i pesnice.- rekla sam na glas iako niko nije mogao da me cuje....
Evo ga i drugi deo moje price. Nadam se da vam se svidja. Ostavite vot i kom. Hvala. Nastavak kad budem mogla.
