Prudova Tajna

8•Budi moja beba

Jimin pov

Bio sam u totalnoj panici nošena na njegovom ramenu i osećao se beznadežne,jer niko nije hteo da mr spasi i moje srce je jako lupalo dok je scena bila jako poznata.

„Jungkook!!! Pusti me!!" Proderao sam se migoljići se po njemu,slomi je samo udario pozadinu,trgnuo sam se od njegovog dodira nisam mogao si pomoći da ne cvilim.

"Yoongi gde siii?" Promrmljao sam osećajući se sa sad mogu da plačem. Gledajući naokolo,izdahnuo sam studentima koji su nas gledali očima punim osuđivanja.

„Dovraga zašto se Jungkooku sviđa taj Prude princ?"

„Mora da je zaveo Jungkooka,očajni peder."

„Želi da izgubi svoju nevinost Jungkooku,kao i svi ostala očajna nevinaštva u školi. "

„Mislim da se samo pravi da je nevin,a zaboravi je drolja."

U čemu je problem s ovim ljudima?! Zašto sa je uvek taj ko je kriv,zašto sam ja čudak u njihovim očima?

Jecnuo sam osećajući suze kako mi iritiraju oči. Počeo sam da plačem,prestao sam da se migoljio i pustio sam da me Jungkook odvede gde god hoće pošto šta god da uradim ljudi će imati nešto da mi kaźu da me povrede.

Minut kasnije,prestao sam plakati kad je prestao hodati. Odjednom sam dobio nadu da ću pobegnuti,ali sam pogledao u šta gleda pre nego sto sam planirao da pobegnem.

Snuždio sam se kad je to samo bila školska klinika,ali sam uvrizao usnu  od nervoze kade je ulazio unutra.

Šta radimo ovde?

Śkolska klinika nije toliko velika,ali ima pet soba,velika soba ima samo stolice a ostale četri krevete.

Krevete!

Teško sam disao na pomisao kreveta. Uvek se desi čudo između dve osobe u krevetu,grešna čuda da bi napravila decu ili poneka čisto iz zabave.  Šta ako hoće da uradi ono što ja mislin sada?!

„Hejjj šta radimo ovde?! Pusti me!" Proderao sam se,nadajući se da je sestra ovde. Migoljio sam se i slučajno mu udario kolenom u abdomen. Duboko je roknuo i pao na pod iznenada i ja sam pao s njim dole.

„Auč." Promrmljao sam skenirajućim gde se tačno nalazimo.

Mi smo ispred sobe s jedin krevetom. Progutao sam pljuvačku,ne mislim da sam spreman da izgubim moju nevinost sada. Nema šanse da ću je dati Jungkooku. Da dobije mora da me oženi,ali pošto ja ne želim da mi on bude muž moram da trčim i trčim,samo da se sklonim od njega!

Ne kontam ovog lika,zašto me želi,ali bilo šta da je razlog neću se zaljubiti u njega.

Samo budale se zaljubljuju u njega.

Seo sam i tresući sam ustao,pukotina na mojim naučarima je bila takva neprilika,jer sam se zbunio tražeći izlaz zbog različitih refleksija.

Ughhh šta god! Potrčaću!

Počeo sam da se udaljavam od Jungkooka koji je bio sklupčan na podu sa groznom crvenom bojom na usnama.

Ali sam se seušio na pod kada me uhvatio i držao me za zglob.

Teško sam disao suočavjući se sa podom,moj vid se vrteo dok je moja prljava prošlost nekontrolisano se sinhronizala.

Zašto izgleda kao da se prošlost ponavlja?

„Molim te me pusti..." izmumlao sam slabo i znoj mi se formirao po čelu.

„Ne,molim te trebaš mi sada."rekao je olako kao da mu je teško da priča. Šta mu je?