Prudova Tajna

10•Park Jimin

Jimin POV

„N-Ne deri se na mene!" Proderao sam se i podigao sam ruke da bih zaštitio lice. Uplašio sam se da će me udariti,jer njegova besna aura govori nasilje i ne želim da me ponovo maltretira.

Napravio sam kontakt očima čekajući njegovu reakciju,ali umesto toga njegove oči su gledali u moje. Što se više gledamo to se više njegov izraz omekšava,onda sam se Snuždio kad se njegovo buljenje pretvorilo u zurenje. Bio sam zapanjen,jer poslednji put kad me tako pogledao je bilo kad me poljubio po prvi put.

Onda mi je sklonio ruke s lica koje su blokirale naša lica među jednim drugim i prislonio ih na njegove grudi,pocrveneo sam,mali zubić gađenja me ujeo,ali ne mogu da se zgadim pokazujući mu nežnost i poceveneo sam još više kad mi poljubio čelo i nežno izmumlao „Izvini."

Moje srce preskoči otkucaj od gesta i sve što sada želim da uradim je da se ošamarim,jer sam previš buljio. Sklonio sam Jungkookove ruke s mene i poklonio se pošto ne mogu pričati,njegove oči mi daju pozivnicu da prihvatim celi novi nivo nečeg...nečega što mi nije bilo poznato.

Brzo sam hodao,ignorisajući moje stisnuti telo i činjenicu da idalje bulji u mene dok odlazim. On je jeziv i čudan,sekund je drzak onda postanje zver,ali na kraju on je nežan i romantičn. Poslednja stvar koju mi uradio me napalilo i mislim da je lepo da ga pustim da mi se udvara da bi me imao,ali...

Da li da mu verujem?

Priznajem,nenormalno je lep,visok,čist,sa slatkim zečijim osmehom. Ali njegova nakurčenost,čudno samopouzdanje i ponašanje,grešne reči,reputacija u školi,previše dirljiv je nešto što prezirem o njenu. Osim toga nisam siguran da li me on stvarno voli.

Aiš,zašto raznišljam o puštanju da mi se udvara? On je dosadan i idalje mi uništava dan? I čak da postane dražestan,znam da će idalje biti kreten!

Hodao sam pored košarkoškog dela i primetio da nikoga od košarkaša je tamo,to znači da nemaju trening. Dobro je,jer ne želim da vidim kako Jungkook ponovo proliva vodu po sebi da bi me zaveo,sad mogu da idem na muzičko na miru bez da me neko juri ni zavodi-čekaj.

„O moj bože!" Glasno sam uzviknuo,moje srce podrhtava setivši se da smo kolege na muzičkom.

I ne samo to,još smo i partneri!

Išao sam zapanjeno ka auditorijumu sa znojem koji mi se stvara po čelu.

Sveta kravi,ne mogu pravilo da razmišljam,šta ću da radim ako me vidi na istom času,šta više šta će da radi kada sazna da smo partneri?

Ne želim da sazna da smo partneri,on će samo hteti da me dosađuje i ometa od našeg projekta. I ne mislim da bi se mogo fokusirati na rad,jer će biti je nametljiv!

Našao sam se kako se približavam auditorijumu,uzeo sam duboki dah pre nego što sam ušao.

Razred je ćaskao sa blagom glasom dok sam ulazio i jako sam se unervozio kada se razred stišao i sve oči gledaju u mene. Spustio sam glavu  dok sam slušao sa ponovo pričaju o Jungkooku i meni u klinici.

Pogledao sam gore i video sam da je profesor tamo. I onda sam primetio Pie na prvom redu sa rezervisanim mestom do nje,dajući mi zabrinjavajući pogled kao da sam previše krt sa poglede dve sekcije. Pogotovo sekcije D,izgleda kao da su spremne da me napadnu da nema časa muzičkog na putu.

„Hej debeli Prudu. "

Moj dah je jeknuo kad sam čuo nekoga pored mene,pogledao sam gore i moje oči su se raširile kad sam video da je Joy,izgledala je besno i njene ruke ukrštene ispod njenih grudi. Prestao sam da hodam i poklonio joj se,nastavio sam da gledam u moje cipele dok se atmosfera među nama postajala teža,gušim se.