Prudova Tajna

14•Spasi Me

„P-Prestanu!" Je jedino što sam mogao reći,ne mogu im uzvratiti jer su devojčice i neko kao ja nema prava da to uradi. Nisu me slušale,tako da sam čekao da se umire od šamaranja i šutanja o moje grudi.

Uzeli su mi torbu i ispraznili je bacajući sve moje stvari na moju glavu. Plakao sam dok sam ležao na podu,dobijajući njihovu kaznu koju ne mislim da zaslužujem. Konačno su prestale da me šutiraju da bih mogao ustati i uzmem moje sveske i školske stvari.

Umio sam se u wc-u i trgnuo sam se jer sam imao male posekotine po obrazima i vilici. Pogledao sam svoje stanje i imam prljavštinu po licu i mojoj polo majici,izdahnuo sam idalje zahvalan jer Yoongijeva poklon se idalje nije polomio. Fiju,ne mogu da skinem prljavštinu s majice i posto kasnim nemam vremena da se presvučem tako da sam to pustio da bude kako je i otišao na čas muzičkog sa prljavom majicom i stanjem.

Pola sata kasnim rako da sam potrčao sa glavoboljom i bolovima po telu do auditorijuma,prošao sam pored košarkaša i primetio da košarkaši treniraju,što na moju sreću,neće biti Jungkooka na času. To znači da ću dobiti manje bola od siledžija.

Svi ćaskaju,gledaju svoja posla sa njohovim prijateljima i neki rade zajedno zbog projekta. Drago mi je što ne primećuju moje postojanje hodajući u učionici. Primetio sam da nema Gospđ. Ressoa nigde,što je čudno jer nikad nije bila odsutna ili kasnila na čas.

Pogledao sam na moje mesto i video sam da nema Pie,sve dok se nisam setio da je na audiciju za pozorište. Skrenuo sam pogled iza i izdahnuo kad sam video Jungkooka prisutnog,samo je tih ko da je duboko u mislima dok drži buket cveća i papirnu vreću.

Koji vrag? Ima košarkaški trening,tako da zašto je ovde?

I o moj bože zašto drži buket cveća? Već sam mu rekao da sam mu oprostio ne treba mi buket ruža!

Ili možda samo tumačim? Zašto mislim da će meni da da kao prvo? Šta ako je za nekog drugog a ne za mene? To je veom moguće.

Izdahnuo sam kad je skrenuo pogled k meni i oči su mu se smračile u lice osvetlilo k'o da gleda raj.

Skrenuo sam pogled k prvom redu i otišao do mog mesta. Polako sam počeo da slušam mrmljanja sok sam išao pred razredom do mog mesta u prvom redu. Odjednom sam se osećao malim i prljavim,čuo sam kako se smeju mom prljavom ja.

Brzo sam hodao do mog mesta i seo sa spuštenom glavom,moje srce se lama ko da mi je prvi put da me napadaju siledžije. Ali da budem iskren,nikad me nisu ismejavali na ovakav način,niko me nije probao udariti,samo njihove bolne reči da bi me srušili.

Uzeo sam duboki dah i otvorio moju torbu,moje stvari su razbacane tako da sam ispecao moje knjige na sto da bih ih stavio organizovano. Prvo su moje knjige,stavio sam ih na stranu i moju kutiju s hranom pored,drugi moje olovke,hemijske,markere i stavio ih zajedno u moju preonicu.

I stavio sam unutra moj plavi peškir i nasmejao se kako izgleda ponovo lepo i uredno,biti uredan je moja stvar. Opušta me kad vidim čiste i uredne stvari. Ali većina mog života je stresna,jer ova generacija je takav nered.

Uzeo sam moju svesku i pokušao da napišem pesmu. Ih,ne verujem da mogu da preživim ovaj predmet. Prvo jer je Jungkook moj par,drugo ja ne mogu da pevam! Nisam čak ni dobar u izražavanju reči i ne znam kakavu žanru ili temu taj nakurčeni želi. Kad bi me samo pustili da imam solo projekat,sve bi bilo lakše.

Uzeo sam hemijsku i pokušao da napišem inspirišujuću pesmu u zadnjem listu moje sveske.

"Dali je loše biti ružan?"
„Da li je zabranjeno biti slobodan?"
„U čemu je loše biti običan?"
„Zar nije bolje od definicije razdraganosti?"