Pisem tebi... Pisem jer ne mogu reci... Nemam snage, posle svega, stati ispred tebe i reci ti sve sto cu napisati. Cak ti ne smem na adresu pismo poslati... Suvise je direktno. Izvini, ti bi ovo jedini trebao pročitati, a mislim da jedini neces. Tog dana kada smo se sreli, nisi bio lep. Ne uopste me nisi privlacio. Dok si mi prilazio gledala sam kosu, nos, hod, drzanje i sve sto po meni muskarca cini muskarcem. Kosa mu je bila kratka. Nisam mogla provlaciti prste nikada kroz njegovu kosu. Smetalo mi je to ponekad... Nos... Nos mu je bio spicast i kriv. Hod i drzanje muzevno i jako privlacno. Ali nije bio lep. Poceo je pricati i hteo da se upoznamo. Ocajnicki sam trazila prijatelja i zelela da se upoznamo. Na kraju je priznao da mu se svidjam,a ja sam bila hladna. Posle par nedelja moje hladnoce mislim da ke shvatio koliko gorim. Trcao je i trudio se oko mene. Pa necu lagati... Godilo mi je. I zamislite te nedelje pre veze su jedino bile lepe. Imao je toliko lepe teme i postojao je sve lepsi i privlacniji. Pricao je i kako cemo zajedno u Italiju. Sve je izgledalo kao bajka.
Da li vam se svidja?
YOU ARE READING
Pismo tebi
RandomOvo je pokusaj da mu kazem neizrecivo. Ovo nije prica sa dijalogom. Ovo je opis pozude, strasti, ljubavi, bola, tuge i zaljubljenosti izmedju dve osobe, mene i njega. Zelim da bude anonimno zato cu imena izbaciti iz price. Naravno da bih volela sto...
