Pocela sam plakati, bilo mi je zao onog deteta sto sam ubila. Onda sam cuka zvono, i tako uplakana, sa razmazanom maskarom, otvorila. Bio je on. Stajao je tako sa mokrom grivom. Sa nje je voda kapljala kap po kap. Cutao je o kao i ja. Samo je prisao i zagrlio me. Uzvratila sam. Znam da ste osetili taj osecaj kada sam ocajnicki treba zagrljaj odredjene osobe. Zato ga necu opisivati, vi sami najbolje znate i osecate. Mislim da je moc coveka u tome da nadjes utehu i da ne bude dosadno cak iako sa osobom cutis. Ako uzivas u tisini sa nekom osobom ta osoba je prava. On je bio pravi. To sam saznala ali ipak idalje nismo zajedno, a da li cemo biti, ne znam. Mozda, uskoro.
Zelim da vas obavestim da ce jos samo par nastavaka biti i bice kraj price.
YOU ARE READING
Pismo tebi
RandomOvo je pokusaj da mu kazem neizrecivo. Ovo nije prica sa dijalogom. Ovo je opis pozude, strasti, ljubavi, bola, tuge i zaljubljenosti izmedju dve osobe, mene i njega. Zelim da bude anonimno zato cu imena izbaciti iz price. Naravno da bih volela sto...
