Napokon je došao vikend. Lucia je bila kod svoje kuće . Čekala je da roditelji napuste kuću pa da napokon može uživat.Nakon nekoliko minuta ostala je sama . Provela je mirno jutro .
"Nađemo se u kafiću na kraju tvoje ulice ......"
-Emanuel
Nije mogla vjerovati kada je pročitala poruku. Imala je hrpu pitanja a nije imala kome ih postavit. Odlućila se spremit i otići gdje su se dogovorili .
Nakon nekoliko minuta stigla je u kafić sjela za stol i čekala .Nakon što je naručila sok ,začula je otvaranje vrata i tada je ušao Emanuel.- Hej .
Rekao joj je i sjeo je za njen stol.
-Što hoćeš i odakle ti moj broj?
Lucia nije mogla čekati,a sjetila je se kako je on bio bezobrazan.
-Dobro sam hvala na pitanju ..
I dalje je govorio .Lucia je gledala u nevjerici. Nije mogla vjerovati da je tako može ignorirati. Odlučila se dić i otiči .
-Ovo nema smisla ,neznam ni zašto sam došla .
Emanuel se podigao i prije negoli je ona uspjela izaći iz kafića privuko ju je prema sepi i rekao joj da sjedne.
-Ok reci što imaš imam posla.
Ipak je odlućila sjesti ..
-Ovdje smo da se upoznamo ..
Poćeo je Emanuel ...
-Uredu onda . Reci mi nešto o sebi.
Rekla je Lucia gledajući u njega i čekajući odgovor.
-Nemogu ti ništa reči kad sam ja bez prošlosti . Ni sam neznam ništa o sebi.
Prošlo je par minuta dok su se samo gledali . A zatim je Emanuel pogledao na sat i samo se digao i otišao bez ikakvog pozdrava ili ikakve riječi.Lucia je ostala u šoku . Odlućila je otiči kući i provesti odmarajuči vikend . Od idućeg joj tjedna poćinje projekt što znaći da će putovati i da neće imati vremena da se odmori . Obožavala je crtati . To je opušta.
YOU ARE READING
Preko pravila✔
RomanceNjih dvoje su bili potpuno razlićiti . Upali zajedno u probleme . Nisu se mogli nositi s njima . Saznali su da su si bliži nego li su mislili. Ipak saznali pravu istinu ali ih sustiže bol. Hoćeli ostati oslonac jedno drugome ili će otići jedno drugo...