Living a dream

30.

Karen pov.

Još malo pa zatvaram, Luci ima posebno poverenje radim tu već mesec dana. Još jedna provera papira i gotovo.

Narudžbine za sutra su gotove. Pogledam na sat 23:00,danas sam se baš zadržala. Ali i dalje nema ko da me čeka kući, govorim i prelazim rukom preko stomaka.

Jedva čekam da se rodiš, jedva čekam da te uzmem u zagrljaj.

-Ima li ikog unutra? Odgovorite! - Ili sam luda ili čujem muški glas. Ali ko bi bio ovako kasno.

Umirem disanje, pokušam da se setim gde je dugme za uzbunu kad ulazi on.

U crnoj košulji, i uskim farmerkama lepši nego što ga pamtim zar se za mesec dana toliko promenio?

-Odkud ti ovde? - upitam iznenađeno I uplašeno. Razlog mi uopšte nije bitan, ovde je srce mi ubrzano lupa, želim da ga zagrlim, da ga dodirnem.

-Tražio sam tebe. - izgovori setno dok spušta svoje zelene oči dole. Želim da mu kažem da ga volim i da mi ništa bitno nije ali on je meni zabranjen, oženjen.

-Zašto? Naša priča je gotova. - okrećem glavu da mi suza slučajno ne bi pala. Ne želim da vidi da plačem.

-Ja znam. - kaže mirnim glasom - Ja znam da je dete moje. - pogledam u njega, razmišljam ko je mogao da mu kaže Kejsi? Ali ona to nikada ne bi uradila. Stalno preti ali nikada me ne bi izdala.

-Ko ti je rekao? -  kažem dok me glas izdaje. I dalje ima preveliki  uticaj na mene.

-Sem- pogledam u njega sa neverom.

Odakle on zna?  Da li smo ja ili moje dete  u opasnosti?

Budi me alarm, šest sati još jedan san opet sam njega sanjala. Čudan osećaj u stomaku, predosećaj moglo bi stvarno da se desi da sazna. Možda da mu kažem?

Ali onda bi osećao obavezu prema meni , a ja ne želim da on bude zbog toga samnom.

Pripremim sebi doručak i skuvam kafu. Samo što pokušam da zapalim stigne me mučnina. Izgleda da ću ostaviti cigarete, dobro jutro i tebi bebo.

******

Završim jutarnje obaveze i popijem kafu. Vreme je da se krene. Prvi radni dan u novoj firmi biće zanimljivo. Zaključam stan i pažljivo krenem. Do firme mi treba svega deset minuta, sreća pa sam odjutros odmah uhvatila taksi.

Stojim ispred firme, visoka zgrada, moja firma ja ovde radim sada , tu kod ulaza tabla sa nazivom :

Tekstilna firma "Modern world"

Ne mogu da poverujem da ranije nisam primetila ime.

Upravo tako smo Din i ja planirali nazvati firmu koju bi on nasledio ali putevi si nam se ubrzo razdvojili . Uspomene, najgore što je moglo da se desi sada. 

Potresem glavom, oteram uspomene. Sad je vreme da dam sve od sebe.

Priđem portirnici javim se ljubaznom dečku koji radi kao obezbeđenje. Zamišljam kako da započnem razgovor sa mojim sada na neki način kolegom.

-Ja... Sam... - bravo Karen, trapavo za početak. Dečko me upitno pogleda a ja samo izustim prebrzo.

-Ja sam Lucin novi asistent. -

-Karen, što ne reče tako Luci je rekla da te dočekam. Pođimo samnom, prvo treba karticu sa imenom da dobiješ.

* ****