Living a dream

31.

Brenda pov.

Moja kuća, moj lični zatvor. Šetam po sobama kao utvara mojom vilom. Zarobljena, osuđena od ostatka sveta.

Otmica one male dosade mi je donela samo nevolje. Zbog toga sam zatvorena ovde, zavisna od jednog debila da uradi moj posao. Samo da ona nestane, samo da njeno hladno telo vidim i biću srećna.

Sve za tebe, dragi moj. Ona kurva će platiti što si mrtav zbog nje. Platiće. Govorim slici koja ne odgovara. Bes u meni raste, nisu me čak ni pustili da se oprostim sa njim.

Odveli su me kao najgoreg kriminalca mada je ona pravi krivac za sve stojala tamo i mazila njega mog Dzejmsa.

Trebala sam je ubiti prvi put kada sam ugledala, on je uvek pripadao meni.

Nikada neću zaboraviti dan kada sam ga prvi put ugledala.

Flesback.

Koračam  prema firmi koju moj tatica planira da kupi. Ja nikada ne bi kupila ovo mesto ali on je odlučan.

Otvaram visoka tapacirana vrata i ulazim u prostoriju oker boje. Sada mi je jasno što su propali dizajn im je užasan.

Razgledam dalje, svaka kancelarija je u sve jadnijoj boji i sve gore opremljena. Zaista ne razumem šta on vidi ovde.

Taman krenem da potražim tatu kada zbog zadubljenosti u mobilni telefon ne shvatim da sam naletela na osobu.

Besno podignem glavu spremna da mu očitam lekciju o naletanju na osobe a susretnem se sa najlepšim očima na svetu.

Ljutnja je prošla ali morala sam mu očitati lekciju. On je svoj pogled fiksirao uz moj, toliko da je koža počela da me peče. Pogled jači od svih dodira na svetu.

Zarila sam svoje nokte u dlanove, zbunjena iznenadnom požudom koju sam osetila prema nepoznatom muškaracu.

"Bićeš moj, makar mi to zadnje bilo u životu "

Zadala sam sebi cilj, želim ga i ja ono što želim ja dobijem.

Stojao je ispred mene odlučan da se izvini, ali u trenutku nije postojalo vreme niti izvinjenje samo vreli pogledi i strašna hemija.

-Oprostite, gospođice....- za trenutak zastao tražeći karticu sa mojim imenom.

-Majers, Brenda Majers. - pogleda me u blagoj neverici i odluči da postavi pitanje.

-Izvinite ali vaš otac je Dzon Majers? Vlasnik lanaca firme u tekstilnoj industriji? I mogu li reći veoma uspešan čovek. - glas pun uzbuđenja dok priča o osobi koju obožava. Plave oči mu dobijaju poseban sjaj.

-Da, moj tatica je poprilično uspešan čovek. -

-Ja sam njegov veliki obožavaoc, gradim karijeru po ugledu na njega. -

Pogledam ga upitno a on skloni pramen plave kose sa lica i predstavi mi se.

-O Bože, gde su mi maniri? Ja sam menadžer ove firme Dzejms Atias.

Stisne mi ruku u znak pozdrava,tako meka i nezna a ipak stisak pravog muskarca. Ostanemo jedno pored drugog nepomicni par minuta. Razmenjujemo poglede pune strasti vatre i hemije a ne poznajemo se. 

Odmah si me privukao Dzejms , pomislim u sebi dok cujem udaljeni glas mog oca kako me doziva,.

- Brenda duso vreme je da krenemo.- odvojim pogled od njega skoro uz obecanje da cemo se videti ponovo.

- Vidimo se opet.- izustim konacno dok se vracam svom ocu.

- Naravno jedva cekam da te vidim opet.- skloni pogled od nas i ode svojim poslom.