Daniel P.O.V.
Otvaram oci i primetim da sam u bolnickom krevetu.Pogledam na desno i vidim kroz prozor nocno nebo puno sjajnih zvezda.Pogled prebacim na levi kraj sobe i spazim Laru koja je spavala na stolici odmah do mog kreveta.Njeno lice je jos uvek nakvaseno od suza.U jednoj ruci drzi nasu zajednicku sliku a drugom steze lancic koji sam joj uzeo za rodjendan.
Pokusam da je pozovem ali reci kao da ne izlaze iz mojih usta.Ustanem sa kreveta i pridjem joj blize.Prodrmam je par puta,ali opet nista.Izadjem iz sobe i spazim celu druzinu na okupu.Svi su spavali.
"Luka!" pozvao sam ga ali ponovo,kao i sa Larom,nije bilo odgovora.Doktori su prolazili pored mene ali me niko nije video.Sve je bilo kao da sam nevidljiv.Sve je bilo cudno.
Vratio sam se u bolnicku sobu i u krevetu video...SAMOG SEBE?! Sta se ovde desava?
Decko koji je izgledao isto kao i ja,lezao je na krevetu sa dosta ukljucenih aparata oko sebe.Zbunjeno sam prisao krevetu i pogledao u karton.
Daniel Dovson,17 godina,bla bla bla...svi podaci su se podudarali sa mojima...cekaj danas je.. 14. jul!?Cekaj...proslo je mesec dana od otmice?Da li ovako izgleda smrt?Da nisam mozda u raji ili paklu?Pogledao sam u aparate.Ne,ne,ne,aparati idalje rade.Gde li sam to ja?
Jos jednom sam pregledao karton i jedino resenje koje je imalo smisla,je to da sam ustvari upao u komu koja vec traje mesec dana.Sta se ustvari desilo?
Delici slagalice su nalazili svoje pravo mesto i secanja su se polako vracala.Taj prokleti Max!
"Daniele!" Lara je viknula i skocila sa stolice.Pogledala je ka krevetu i tiho zajecala.
"Dodjavola,Danele probudi se!"
U sobu je uleteo Kris i prisao da ja zagrli kako bi se smirila.
AAAAAAAA!
Tu bi trebalo ja da stojim.
"Lara,jesi li okej?Opet ruzan san?"
"Mhmm.." Lara je klimnula glavom i naslonila se na njega te nastavila da place.
"Krise,sta ako se Daniel vise nikada ne probudi?"
"Hej ,nemoj tako,probudice se,siguran sam u to."
I ja se nadam Krise...
***
"Zao mi je gospodjo Dovson,Vas sin se nije probudio vec mesec dana a ne znam da li ce se probuditi nakon nesrece koju je doziveo." doktor je prisao i saopstio tuznu vest mojoj porodici i prijateljima.
"NE!Ne mozete to uraditi!Probudice se on...znam da hoce..." okrenula se ka mom ocu i snazno ga zagrlila.
Lara je pocela da place i izasla iz sobe zajedno sa celom druzinom.
"Stvarno mi je zao.Ako se gospodin Daniel ne probudi do ujutru,nece mi ostati nista drugo sem da isljucim aparate.." rekao je doktor i izasao iz sobe,ostavivsi moje roditelje same.Nisam mogao da ih posmatram takve .Izasao sam i uputio sam se kaputalu.Cuo sam zenski plac koji je dolazio sa druge strane vrata.Usao sam ,ako se to moze tako reci jer sam doslovno prosao kroz njih, i spazio Helenu i Hristinu koje su tesile Laru dok su joj brisale suze sa izmorenog lica.Ovo me je jos vise rastuzilo i jedna suza se spustila niz moji obraz.
