...pod rukom je osjetio da je još više zadrhtala pod njegovim dodirom i to mu je izazvalo još jedan osmijeh na lice.Volio je osjećati moć i držati sve konce u svojim rukama.
''molim te,pusti me da odem'' rekla je Jun molećivo
''želim da čujem da me se plašiš'' rekao je dok je pravio kružne pokrete palcem po njenom obrazu.
''plašim te se,Damon'' rekla je bespomoćno i pogledala ga u oči.
''to je dobro,snješkice'' rekao je i lagano ju poljubio u obraz što ju je natjeralo da još više zadrhti.
Lagano ju je pustio i omogućio joj da nestane iza metalnih vrata.
**Dva dana kasnije**
''Svakim danom sve više želim da napustiš onu ludaru,Jun'' rekla je Harriet miješajući lagano zeleni čaj.
''Mama,znaš moj stav o tome'' rekla je Jun tiho i otpila gutljaj.
''Ali dušo,ti luđaci te samo ...izluđuju.Pogledaj se kako si blijeda i mršava'' rekla je Harriet gledajući zabrinuto u svoju kćerku.
''Volim da pomažem koliko mogu i ti to vrlo dobro znaš'' Jun je rekla i uzela zalogaj keksa koji je obično stajao na stolu.
''Da,ali to nije dobro za...'' Harriet je počela kada ju je prekinula zvonjava telefona.
Jun je postidno spustila pogled i javila se.
''Reci Jack'' rekla je oprezno jer je imala loš predosjećaj u vezi ovog poziva.
''Jun,hitno dođi ovako,onaj tvoj je poludio i zahtijeva da te vidi.Otima nam se kontroli'' čula je Jackov zadihani glas i viku u pozadini.
''Kako misliš 'onaj tvoj' ?''upitala je.
Nije joj se svidjelo što je Jack tako nazvao Damona.
''Kira,razumiješ sad?'' upitao je
''Da,shvatila sam o kome pričaš'' rekla je tiho i pomjerila pramen kose sa lica
''Požuri Jun'' rekao je brzo i poklopio.
Jun se zagledala u telefon ,a zatim u Harriet.Bojala se otići tamo,pogotovo ako je Damon u divljačkom stanju.
Ali morala je,u suprotnom,ako Harriet sazna da takav luđak boravi tamo gdje njena kćerka radi,Jun će morati zaboraviti na volontiranje.
Neodlučno je ustala sa stolice i prošla kroz salon.Uzela je jaknu i obukla je,spremna da ide.
''Kuda ćeš sad,Jun?'' čula je Harrieting glas iza
''Moram do Asyluma.Nešto je iskrslo.Ne znam kada ću se vratiti.'' rekla je tiho sa dozom straha u glasu,ne gledajući Harriet u oči.
Otvorila je vrata i izašla napolje.Zrak je mirisao na mokru travu jer je kiša tek prestala i to joj je dodavalo veću nervozu jer nije voljela kišu.
U glavi se prisjećala razgovora sa Damonom.Shvatila je da nisu ni o čemu normalnom pričali,ali nadala se da će ga izvući na pravi put jer je to njen posao.
~ Čula je škripanje svojih zelenih starki kroz hodnik Asyluma i odzvanjanje urlika koji su dolazili iz Damonove sobe.Brzo se zaustavila i uplašeno pogledala u zatvorena metalna vrata.Lagano ih je otvorila i susrela se sa bijesnim pogledom,sada tamno plavih očiju.
Bolničari su pokušavali da ga vežu,ali im nije išlo od ruke.Svi su galamili i pokušavali da nekako salome Damonov otpor koji je pružao.
Jun je,užasnuta prizorom,stavila ruku preko usta i pokušavala umiriti Damona pogledom,što je bila glupa ideja.
''Prestanite!'' zaderala se pokušavajući da nadjača viku svojim slabašnim glasom.
''Jack ,prestani'' prišla je bliže i uhvatila Jacka za ruku.Tada je napokon skrenula pažnju na sebe i zavladala je tišina.Svi su čekali njenu naredbu,a Damon je kao paralizovan gledao u nju,nepomično ležeći na krevetu.
''Šta ste mu dali?''upitala je kada je bolje pogledala u Damona.
''Jednu duplu za smirenje,ali nije djelovala dugo'' Jack je rekao zadihano.
''I jednu šaku u nos koliko vidim'' rekla je,lagano sklanjajući plavu kosu sa Damonovog lica.
''Nismo mu ništa mogli,smirio se tek kada si ti ušla'' rekao je Jack i obrisao znoj sa čela.
''Možete sada ići,ja sam tu'' reče Jun tiho
''Sigurna si?'' Jack ju je upitao
''Da Jack,ne brini.Zvaću ako bude potrebno'' rekla je i nasmiješila se
Jack je uzvratio smiješak i pokazao ostalim bolničarima da napuste sobu.
Izašli su i Jun je odahnula
''Šta si to uradio,Damon?'' upitala je tiho dok je brisala krv koja mu je tekla iz nosa.
Damon je sklonuo njenu ruku i obrisao krv prstima lijeve ruke kojom je na desnoj ruci napisao ''Jun'' .
Jun je prevrnula očima i obrisala krv sa njegovog lica i ruke.
''Nije te bilo dva dana,snješkice'' rekao je tiho ,skoro pa očajno.
Jun ga je zbunjeno pogledala i odmahnula glavom.
Ovo je samo maska,sada će ponovo početi pričati o svojim zločinima i plašiti je kaoo i prethodnih dana.
''ne radim ovdje svaki dan'' rekla i bacila maramicu u korpu pored kreveta.
''Gdje si bila?'' upitao ju je dubokim glasom
''Zašto bih ja trebala odgovoriti na to?'' drsko je upitala i pogledala ga smrknutim očima.
''Ne trebaš snješkice'' rekao je iznenađen njenim ponašanjem
''Ustani da popravim krevet,poparao si posteljinu dok si se otimao.Možeš sjesti na krevet pored'' rekla je uzdržanim tonom i ustala sa kreveta.
Kada je to učinio i Damon,skinula je posteljinu i zamijenila ju novom dok je Damonov pogled pratio njene pokrete.
Kada je završšila,sjela je na krevet i stavila ruke na koljena.
''Rećeš mi razlog svog divljanja?'' upitala je
''Trebala si do sada shvatiti'' rekao je i skinuo crnu majicu kratkih rukava,otkrivajući čvrste mišiće dok su raznorazne tetovaže prekrivale dio tijela.
Jun ga je neko vrijeme kao očarana posmatrala,a kada je shvatila da je uhvatio njen pogled,okrenula se ka prozoru.
Damon se zadovoljno nasmijao i obukao crnu atletsku majicu preko.
''Sviđa ti se ono što si vidjela ,snješkicee?'' upitao je i sjeo kraj nje na krevet.
''Pitala sam te nešto'' rekla je pokušavajući da smiri drhtanje glasa.
''I ja sam odgovorio.Zar stvarno misliš da ne vidim da ti se sviđam?'' šapnuo joj je na uho usput joj dodirujući vrat jezikom što ju je dovelo do totalnog drhtanja u tijelu.
''Usput,meni privatno ne smeta da nosiš te kratke haljinice,ali mi smeta što ih pokazuješ drugima'' rekao je i stavio ruku na njenu golu nogu.
''Ti si ovdje samo mentalni bolesnik,a moj posao je da te ponovo učinim normalnim.Poštuj tu neku granicu i ne priređuj ovakve scene više'' pribrala se i odmakela ga od sebe.
Ustala je i krenula izaći.
''Da si svaki dan tu,ne bih divljao'' rekao je Damon
Jun je pritisnula taster ignorišući njegovu izjavu i napustila sobu.______________
Tadaaaam :) nastavak je tu.Nije ga duuugo bilo :/ Sorry <3
Hope you like it
YOU ARE READING
Black
Teen Fiction''The devil is real and he isn't a little red man with horns and tail.He can be beautiful because he's a fallen angel and he used to be God's favourite'' - AHS