Story Of My Life

[1]

                           ***
Ja sam Ena,imam 17. godina i idem u srednju školu. Imam dugu crnu kosu i zelene oči.Treniram odbojku,volim da idem na koncerte i čitam knjige.

Ispričaću vam jednu priču, priču mog života.Sve se desilo onog prokletog dana kada sam upoznala njega.David.David Salvatore.

Toga dana ustala sam rano,ni sama ne znam zašto,imala sam neki osećaj da će mi se od toga dana promeniti život.
Ponovo sam zaklopila oči i usnula sam čudan sam, nalazila sam se u nekoj šumi,bežala sam od nekoga ili nečega,trčala sam koliko me noge nose,saplela sam se od neki kamen i pala.Ustala sam i okrenula se ali nikoga nije bilo.Mislila sam da je to "nešto" otišlo ili da ga nije ni bilo,da sam sve to umislila. Kada sam se okrenula ispred mene se nalazio jedan decko,bio je jako čudan. Bio je obučen skroz crno,imao je crvene oči i gledao me je. Gledao me je,prilazio mi je polako,i odjednom me je ujeo za vrat.Vrisnula sam.

-Hej,Ena probudi se,probudi se
Vrisnula sam i polako otvorila oči,ugledala sam majku.
M:Sanjala si nešto loše?
Ja:Da, ali ne želim da razgovaram o tome.
M:Dobro,htela sam ti reći da moram ići na posao i da sam ti ostavila doručak na stolu.
Ja:Hvala.
M:Ja idem, a ti ustani zakasnićeš u školu.
Ja:Koliko je sati?
M: 06:30. Odoh.
Brzo sam ustala i otišla u kupatilo,zatim se obukla i otišla da jedem,mama mi je spremila palačinke.Dok sam doručkovala pozvala me je Elena,moja najbolja drugarica.
Elena:En (tako me ona zove) ne znaš šta se desilo.
Ja:Šta?
Elena:Pogađaj.
Ja:Elena,znaš da ne volim takve igre.
Elena:Dobro,reći ću ti. Znaš šta sam saznala?
Ja:Šta?
Elena:Imamo novog učenika u školi,doselio se pre nedelju dana.
Ja:Kako ti to znaš?Škola još nije počela,ne mora da znači da će ići u našoj školi,Elena.
Elena:Znam,moja majka se druži sa njegovom,bile su najbolje drugarice dok se Davidovi nisu odselili.
Ja:A ko je David?
Elena:Pa..
Ja:Znaš šta,nastavićemo ovu priču u školi, moram da prekinem,propustiću bus.
Elena:Ok.
Završila sam razgovor sa Elenom i videla da je već 07:40, brzo sam sklonila tanjire sa stola, uzela ranac i kljuceve i izašla iz stana,silazila sam stepenicama,ispred zgrade me je čekao Miloš,moj najbolji drug. (on isto živi u ovoj zgradi).
Miloš:Hej.
Ja:Hej.. Zagrlila sam ga jer se nismo videli skoro dva meseca.
Krenuli smo u školu.
Ja:Kako ti je bilo u Španiji?
Miloš:Eksta,Ana i ja smo se vrh proveli.
Ja:Koja ti je ta Ana?Gurkala sam ga.
Miloš:Pa znaš, rekao sam ti, upoznao sam je tamo.
Stigli smo na stanicu i čekali bus.
Ja:Da sećam se,da li je bilo nečega između vas?
Miloš me je pogledao u oči i rekao:Ljubomorna?
Ja:haha..
Stigao je bus i ušli smo..
Posle malo duže vožnje,stigli smo u školu.Ja i Miloš smo se rastali i svako je otišao kod svoje društvo.
Videla sam Elenu koja mi se približavala...
Elena:En,konačno si tu.Prišla mi je i zagrlila.
Ja:Polako, ugušićeš me.Elena se odmakla malo od mene.
Elena:Videla sam te sa Milošem.
Ja:Da,i šta je tu toliko čudno?Dobro znaš da se mi družimo od malena.
Elena:Da, ali ja mislim da... pogledala je u Miloševom pravcu... I nastavila.
Elena:Mislim da je Miloš zaljubljen u tebe.
Ja:Elena, ne lupaj.
Elena:Okreni se i pogledaj kako te gleda.
Polako sam se okrenula i ugledala ga, zaista me je gledao,ali je brzo sklonio pogled,okrenula sam se ka Eleni.
Ja:Elena, to što me je gledao ne znači da... Elena je gledala preko mog ramena..
Ja:Elena... Mahala sam rukama..
Ja:Elena,da li me čuješ.
Elena:To je on..
Ja:Ko?
Elena:David,okreni se
Okrenula sam se, pogledala levo i desno, ali ga nisam videla, okrenula sam se prema Eleni.
Ja:Elena,gde, ne vidim ga..
Elena:Eno ga, u onom pravcu..
Pogledala sam u pravcu gde mi je Elena pokazala i ugledala sam ga..
I on je gledao u mene.

Ena pov.
Imam čudan osećaj,kao da ga znam odnekud.

David pov.
Ušao sam u školu,tražio ucionicu i video je..Gledala me je,vidim joj strah u očima.

Ena pov.
Osetila sam neki nemir,imala sam neki osećaj da će se desiti nešto loše.Gledala sam ga u oči, imao je crne oci.
Elena:En..En..zvonilo je. Dozivala me je Elena
Stajala sam u mestu i gledala sam ga.Elena me uzela za ruku i krenule smo u učionicu.

Kraj prvog dela.
Ovo je moja prva knjiga ovde,nadam se da će vam se svideti.
P.S. Izvinite ako ima pravopisnih grešaka.