Story Of My Life

[11]

***
David pov.
...
Ja:Ne približavaj se.
Filip:Opusti se neću ti ništa, promenio sam se.
Ja:Kako da ti verujem?
Filip:Ako hoćeš veruj mi, ako nećeš tvoj problem.
Ja:I šta, nećeš me preobraziti u vampira?
Filip:Ne. Sada imam drugih problema.
Ja:Kako to misliš?
Filip:Vratili su se...

Stefan:Ko se vratio?
Filip:Vampiri.
Ja:Pa vi ste jedini vampiri za koje znam da su se vratili.
Stefan:Ne razumeš, vratili su se Vampiri koji su jači od nas.
Filip:Zato si nam potreban,da ih se rešimo.
Stefan:Rekao sam ti, Filipe, to ne dolazi u obzir. Sigurno postoji drugi način da ih se rešimo.
Filip:Ne znam, stvarno.
Ja:I šta sada da radim?Kako da zaštim Enu od njih?
Stefan:Postoji jedna biljka koja se zove vrbena, ona štiti od vampira, ništa ti ne može.
Stefan je otišao do fioke i doneo vrbenu.
Stefan:Stavi ovo u prsten i nosi ga, a Eni možeš staviti u narukvicu. Reci joj da je nikada ne skida.
Ja:Dobro.
Filip:Sutra idemo u školu.
Ja:Šta ćeš ti u školi?
Stefan:Moramo se uklopiti, po gradu se već priča o nama.
Ja:Dobro,ali nemojte povrediti nekoga.
Stefan:Za mene ne brini, znam da se oduprem.
David i Stefan su pogledali Filipa.
Filip:Dobro, potrudiću se.
....

Sledeći dan.
Enin pov.
Zvonio je alarm.Danas je petak. Konačno.Prevrtala sam se u krevetu a onda je ušla majka.

M:Hajde ustani, zakasnićeš u školu.
Ja:Evo.
M:Šta se desilo juče? Zašto je lampa u dnevnoj sobi na podu?
Ja:Ne znam, možda sam je sobalila u prolazu.
M:Nemoj ponovo da ti se desi,ustaj.
Izašla je.
Nisam joj rekla da je Viktor bio juče, jer bi smo se odmah odselile odavde. Pre smo živele u drugom delu grada.Ne želim da se odselim sada kada sam konačno srećna.
Ustala sam i otišla u kupatilo, obukla se i jela. Uzela sam ranac i ključeve i izašla iz stana.

Ispred zgrade me je po običaju čekao Miloš.
Miloš:Hej, gde si nestala juče? Došao sam kod tebe, zvonio sam ali te nije bilo.
Ja:Izašla sam sa Davidom.
Miloš:En, zar si u vezi sa njim?
Ja:Da, jesam.
Miloš:Rekao sam ti da je opasan, ne bi trebalo da budeš sa njim.
Ja:Miloše, ti ga ne poznaješ, on uopšte nije takav, kako ga ljudi opisuju.Uostalom zar ti nemaš svoj problem sa Elenom,dokle ćete da bežite jedno od drugo?
Ostavi me na miru.
Otišla sam, dok je Miloš stajao u mesto.

Stigla sam u školu. Elena je već došla.
Elena:Ćao, En.Zašto se smeješ?
Ja:Zar bih trebala da plačem?
Elena:Naravno da ne, nego zašto si srećna?
Ja:David i ja smo se poljubili.
Elena:I zajedno ste?
Ja:Da.
Elena:Konačno, da i ti budeš srećna. Pogotovo zbog onoga sa Viktorom.
Ja:Kada smo već kod Viktora.Došao mi je juče u stan.Pokušao je ponovo isto.Ali je u tom trenutku stigao David.Hvala ti što si mu dala moju adresu.
Elena:Ne mogu da verujem, kada ćete ostaviti na miru...Prijavi ga policiji.
Ja:Razmisiću o tome. Nego kako je Marko?
Elena: Oporavlja se polako, doktor kaže da će biti dobro..,
Ja:Super.Kako stoje stvari sa tobom i Milošem?
Elena:Nismo još pričali,izbegavam ga a koliko vidim i on mene..
Elena je pogledala preko mog ramena.
Okrenula sam se. Miloš nas je gledao.
Moram nešto da uradim da spojim ovo dvoje.
Ja:Elena, sačekaj me ovde,odmah se vraćam.
Došla sam do Miloša.
Miloš:Izvini, zbog ono malopre, u pravu si ja ga ne poznajem i..
Ja:Ne govori ništa. Dođi posle škole oko 17 sati do parka, Tamo ćemo razgovorati o svemu.Ok?
Vratila sam se kod Elene.
Elena:Šta ste pričali?
Ja:O Davidu, znaš da ga Miloš ne voli.
Elena:Da, znam.
Ja:Hoćeš posle škole da se nađemo u parku?
Elena:Naravno,ionako sutra nema škole.
Ja:Naći ćemo se tamo u 17h.
Imam neki osećaj da će od sada sve biti uredu.
Elena:I ne grešiš, uopšte.
Ja:Kako to misliš?
Elena:Okreni se.
Okrenula sam se i videla...
***
Kraj 11.dela
Izvinite ako ima pravopisnih grešaka.