Is Justin good or bad man?

Part 1

Kao i uvek posle napornog i ne tako zanimljivog dana u školi, ulazim u svoju sobu i bacam se na krevet sa slušalicama. I već je počela „I'm the One" od Justina. Opet sebe hvatam u maštanju kako bi bilo dobro kada bih mogla sebi da platim odlazak na njegov koncert.

-Kada bi samo skupila dovoljno novca.- prošaputala sam kao da očekujem odgovor.

- Naravno da nisam u mogućnosti da skupim tako veliku sumu novca, a i ko zna hoće li skoro nastupati ovde. - odgovorila sam sama sebi i dodala, -Ali bar će mi njegova muzika biti uvek dostupna.- bila sam svesna da sam to izgovorila samo kako bi utešila sebe, uvek sam svesna toga.

Ja sam Helena imam 19 godina i imam problem sa hodom, zbog toga što živim u malom gradu prinuđena sam da se svakodnevno suočavam sa radoznalim pogledima ljudi, koji traže objašnjenje jer si drugačiji. Zapravo nije za to kriva sredina u kojoj živimo, veličina grada je nebitna. Ljudi, oni su krivi. Kakvi smo ljudi to postali? Umesto da pomognemo mi se podsmevamo, a često ne želimo da pružimo pomoć osobi kojoj je, očigledno, potrebna, jednostavno se pravimo da ne primećujemo. Ali vi niste ja, vi nikada nećete razumeti. Nikada.