Bayazid I Yildirim

3

Olivera i Irena su se pridružile ostalim devojka u haremskom vrtu,koje se sedme okupljene u male grupice veselo i razdragano pričajući,neke su tihi pjevale vezuci..neke bile odvojene od svih skrivene u senci drveća sa knjigom u ruci... Fatma je sedela na kod bele mermerne fontane,gledala je vodu koja tekla,zamišljno

-Fatma Hatun

Jos uvek zamišljeno i zbunjeno se okrenula ka devojka

-hajde ispričam nam priču

-drugi put

-hajde,molimo te

Devojke su vikale u glas

-u redu stisaj  te se

-devojke Okupite se Fatma Hatun ce ispričati pricu

Sve devojke su se okupile oko Fatma zagledala se u daljinu i krenula sa pričom

-Helena

Uzdahnula ona setno

- Djevojka sjetnih ociju i tuznog osmjeha.... Izgubljena u  nepoznatom svijetu,uvek zaniljena,puna nade ceznje trazila je ljubav koja ce je grijati, koja ce joj pomoci da sve  zaboravi. Nekog s kim ce moci podijeliti ono sto krije u sebi. Nekoga kome ce moci svu svoju ljubav pokloniti. Nekoga kome ce moci vjerovati....Bila je najlepsa devojka u svome selu,njena majka je imala običaj  cesto  sok bi ju cesljala  pricati pricu i porediti je sa sa Helenom/Jelenom Trojanskom
 ženom  kralja Menelaja Zevsovom  Ledinom kcerom  smatrana najljepšom ženom onog doba.Zena koja je osvojila srce princa Parsia....žena zbog koje su se vodili ratovi...
Imala je običaj sanjati o tome kako ce i ona poput nje biti željna,uvek u centru pažnje... Voljena...
Sa vremenom je postajala sve uobrazenija izbriljivija trazila je veliku ljubavi...onakuv kakvu je ona zamislila..
Prolazile su godine, a ona je i dalje bila sama.  Na kraju je Odustala traziti tu ljubav za koju je zeljela dati sve i koju je zeljela da vjecno traje. Sebi je govorila da tako nesto jednostavno ne postoji.... I onda, jednog dana u kuci njenog oca došao je on....istog trena se zaljubila u njega
Isto kako je neocekivano usao u njen zivot, tako je u neopisivo kratkom vremenu uspio da je i da ode   Osvojio je njeno srce i uspeo da joj vrati osmjeh na lice ali samo na kratko..

Mnogi kao i njen otac  nisu razumjeli sta je ona vidjela u njemu,ali ipak su se na posljetku vjenčali...njihovoj sreći nije bilo kraja...

Olivera je ustala i udaljila se od devojka,ne želeći vise da sluša...vratila se u harem gde je bilo svega nekoliko devojaka koje su pričale....sele je na divan u cosku...kada se pored nje stvaroila Irena

-zasto si otišla

-nisam vise mogla da slušam

-prica je bila jako lepa zasto..bas me je interesovalo sta ce biti dalje

-ako te je interesevalo zasto nisi ostala da slušaš

-Olivera stati je

-nista samo mi je zamorni slušati price o velikim ljubavima,sve je bajkoviti divno...nestvarno.... Ali život nije takav,ne moze sve biti lepo..život je samo jedna obična borba,u istinu doziveces  i lepe trentke ali i one lose bolne...priča o velikoj ljubavi bez prepeka zivotu bez problema...velik ljubavi ne postoje...to su samo priče....mi o tome samo možemo sanjati naša stvarnost je drugačija...

-pozor Devletšah Hatun

Ustale su i naklonile su se,prošla je pored njih pogledav si u Oliveru.

-ko je ova zena

-Olivera pričala s ti o njoj Devletsah Hatun jedna od sultanovih zena cerka
Germiyanohlu bega Suleyman saha,majka četiri princa.

Olivera je izvila obrvu