Bayazid I Yildirim

9

Olivera i Bajazid su rano ujtru krenuli na put,Olivera je bila zbunjena nije znala kuda idu,niti koliko ce ostati,ni zašto idu,nije pitala Bajazida,nije zelala razgovarati.
Osecala se jadno,pitala se sta je to sto je vuče privlači,tera da zaboravi ko je ona i zašto je ovde,sta je ona.
Sta je to sto osjeća.
Griža savesti joj je u posljednjih nekoliko meseci postala najbolji prijatelj,nikada je nije napuštala,uvek je bila uz nju,taman kada bi pomislila da je bolje da je u redu,opet bi se javila
Osecala se lose dok je njen narod bio u ko zna kavom situaciji ona je sedela u toplom i svakodnevno bila u neprijateljom naručuju,sto je najgore dopadalo joj se uživala je,zaklopila je oci i pustila da joj suze liju,satima je tako sedela samo u kočiji razmisljauci, misli su je progonile,osecala je dosadu,strah,nije volela zimi,posebno putovanja zimi,uvek je tmurno i hladni,nije joj ni malo prijalo.Trebalo joj je zraka osecala je kako se gusu u spostvenim mislima, naredila je da zasutave kočiju,stale si i izasla je,duboko udshnuv si svez vazduh koji joj je prija.

Pogledala je u nebo bilo tmurno,mećava se spremala,iz daljine se čulo kako grmi,zaklopila je oci,i začula korake,stavio joj je ruku na rame,zadrhatala je od njihovog dodira,okrenula se i naklonila

-vladaru

-sve je u redu

-da,samo sam zelala da udahnem vazdha

Klimnuo je glavom i krenuo ka svome konju

-vladaru.
Okrenuo se i pogledao je upitno.

-mnogo je hladno sprema se mećava

-da

Spusulila je pogled ,ispod ogrtača se nervozno igrala sa svojim prstima,pružajući se sta to radi.

-ja ovaj,ako bi vi

Zaklopila je oci

-hladno je trebali bi ući u kočiju

-navukao sam

Rece  Bajazid,namrstila se,nije bio raspoložen,sada mu je bilo na Umi sa da li su vessti koje je dobio istina,zeleo je sto pre provjeriti,ako je istina onda ce mu Bajazid lično svojim mačem presuditi,ubiti ga bez obzira ne sve sto je bilo.