Bayazid I Yildirim

16

Bajazid je gledao kako vidarice izlaze iz Oliverih odaja, nekoliko trenutaka je gledao u vrata i usao je unutra, bila je jos uvek i nesvesti, seo  je kraj nje o posmatrao je, pitao se zasto,kakva je ovo kazna...ako je stvarno trovana... Presao  je rukom preko lica, pokusavajuci da odgurne misli od sebe, bilo mu je previse svega, zeleo je samo malo mira, oko njega je bilo toliko ljudi ali on se ipak osecao sam, usamljen.. Kao osoba koja nema na koga da se osloni, nikome nesme vjerovati..
Pogledao je u Oliveru, na trenutak zaboravi si na sve, nezno joj je milovao lice, poljubio ju je u celo.
Odlucilo je da je najbolje da ne sazna sa ovo, on ce se ponašati kao i do sada, ne zeli da se ona suoci sa tim bolom, saznajem.. Ne zeli je videti kako pati, ne bi ti podneo.
Uzeo je njenu ruku u svoju i cvesto je stegao.
Milica je sedela u odajama i plakala nije mogla verovato da je i ova nesca snasla njenu cerku, pitala se sta je bogu zgesila, prvo je bila primorama poslati cerku, sada njena cerka lezi u postelji bori se za zivot zbog djeteta koje nosi, kajala se sto ju je poslala... Bolje da je ubila i sebe i nju nego sto ju je dovela ovamo, od cerke koja je odgajana da bude cerke nekog plemića, napravila ja haremsku konkubinu,koja ceka da joj muz udeli i malo paznje, njihova postelja na postoji, postelju deli sa stotinama zena... Obrisala je suze, zacuv si korake.
Gulnur je usla u odaje

-izvolite

Gulnur se osmehnula i sela kraj nje drzeci se za stomak

-znate

-majka zna uvek kada je njena cerka u opasnosti

-procice i ovi crni dani

-crni dano za vas, za Oliveru nikada

Gulnur se osmehnula

-ne mozete suditi dok se ne uvjerite, tesko jeste ali ona se navikla, Edrine je sada njen dom, ona je sada jedna od zena velikog sultana Bajazida ako bog da i majka njegove dece

Milica se namrstila na to

-moja cerka se bori za zivot

-ona ja jaka, ne moj te jos i vi otezavati

Milica ju besno pogleda..

-hocete reci da ja stetiž svojih cerki

-ne, samo morate kao i ona da se prilagodite, zar ne zelite njenu srecu, tesko jeste Bajazid sigurno nije zet kakvog ste zamislili, svaka majka zeli najbolje svojoj kceri.. Ali sudbina zna zasto je ovako dobro,da li vam predstavlja problem jer je Bajazid musliman, jer ima harem... Stariji ste od mene, onda sigurno treba da znate da ljubav ne gleda da li verujes u Alaha ili Isusa, kada dodje sudnji dan to vise nije vazno Bog je jedan, samo ga svako od nas naziva drugacije... Kod vas je Isus kod nas Isa...

Ucutala je na nekoliko trenutaka

-budi te srecni jer je voli

Gulnur je ustala sa poteškoćama, mrsteci se zbog stomaka osmehnula se Milici i izasla iz odaja. Milica je gledala za njom.

Bajazid je Milovan Oliverinio lice, otvorila je oci polako, slabasno ugledala je njegovo lice i osmehnula se

-vladaru

Stavila je svoju ruku preko njegove ruke koja je bila na njenom licu

-odmaraj se

Osmehnula se
-ovde si

-uz tebe sam

Osmjehnu joj se, zaklopila je oci i utonila u san.

Bajazid je izasao iz odaja, gledao je oko sebe... Samo jedno mu je bilo na pameti, otrov.. Otrov. Neko se usudio dici ruku na njegovu miljenicu, ubio mu je nebrojeno dete.. Besno je zeleo je toh nevjernika ubiti svojim rukama, zeleo je naterati ga da preklinje za smrt, stegao je besno pesnice.

Kada se Olivera probudila vec je bilo jutro, osecala se jako slabo malaksalo, pokusala je ustala ali nije mogla svaki deo nje ju je boleo, vrelo joj se u glavi, pitala se sta se desilo nikada do sada se nije osecala ovako, sve joj je bilo cudno,prostila se Bajazidovog tuzno pogleda od sinoc, pitala se da li je to bilo stvarno ili je to sanjala, ali tako je izgledalo istinito...
Stavila jer ruku na stomak osjeti si jaku bol, zaklolila je oci
Vrata su se otvorila i Bajazid je usao

-vladaru

-kako se osecas

-sta mi se desilo

-imala si malu nezgodu

-Rece i sede kraj nje

Pokusavala je procitaati sa njegovog lica i najmanju relaciju no to je bilo nemoguce, bio je ako i uvek hladan, nedodirljiv
. Uzela ga je za ruku nezno, neko vreme su samo gledali jedno u drugo

-osecam se cudno

Bajazid ju je pogledao

-zasto

Slegla je ramenima

-osecam se prazno kao da, ne znam kao da nesto nedostaje

Bajazid je nesto stegap svoju saku, pokusavajuci da ostane smiren

-samo si se uplasila

-samo odjednom osjetila sam vrtoglavicu i bol

Bajazid je stegao sake i zaklopio oci, izvukao je svoju ruku iz njene i otisao na drugi kraj odaja i zagledao se u vatru okrenu si joj ledja, slika nje kako lezi onesvescena na postelji, onda krvavi carsfi koje su robinje iznele, bilo mu je zao, ona nije znala, bojao se da neko nesto ne kaze, da ne sazna, da ne preoseti, pitao se da li bi podnela toliku bol, previse je bila krhka i nezna.
Zeleo je sada biti uz nju, ali sva desavanja njegovo obećanje da ce se drazati dalje od nje da ju nece dodirnuti, zaklopio je oci, osacajuci kako se gusi.

Olivera je gledala povredjeno u njega pitala se sta se desava znala je da je jos uvek ljut, ali sada ta ljutnja nes izgledala joj je drugacije, boljelo ju je jer joj okrece ledja, gledala je njega placuci i ne pokusavajuci da sakrije suze, legla je stavivi si glavu na jastuk, dok su joj se suze slivalenni niz obraze.
Slusao je njene tihe jecaje jedva suzdtazavajuci se da joj ne pridje, duboko je udahnuo.

-Olivera

U tom trenutku prestala je skoro i da dise, kada je zacula da doziva njeno ima... Cula ja kako se približava krevetu, pogledala da je, samo ju je posmatrao ponovio je njeno ime

-Olivera

Ocekivala je sta dalje,sta ce biti.. Sta je naumijo