Travnatim putem hodam polako
i k'o na ekranu vidim sve
šta je se zbivalo godina ovih
al 'šta će biti pitam se.Kao i svaka osoba sada
razmišljam danima što prolaze tako
pitam se što mi sutra nosi
pitanja ista reko bi svatko.Neko se brine o ovom il 'onom
Nekoga zbivanja svetska pate
šta li nam život sprema za sutra
jer strah i muku daje nam na rate.Nećeš mi verovati ako ti kažem
da sve što se događa me muči i mori
koliko puta upitah sebe
zar niko nevidi šta srce govori.Toliki ljudi na ovome svetu
pate od bolesti kojekakvih
drugi su gladni a neki žedni
a čovječanstvo se hvali borbama ratnim.Tuđim milionima neki se razbacuju
dok neki čudni momci u prolazu dobacuju
nevaspitanosti postade, svakodnevica naša
mladima je svejedno a starijima se preliva čaša.Dal još dugo ima da čekamo Bože
ovo nevaljalstvo podnet 'se ne može,
mnogi prave sad drugome muku
niko nikom više neda ruku.Nadamo se tvome obećanju
čuvamo ga budno u sećanju,
nek se čuje vasionom celom
zemlja će se obući u belo.Bepina Pincic
YOU ARE READING
Poezija i stihovi
PoetryPronađite i vi sebe u ovim stihovima , možda vas neki od njih podseti na trenutke koje ne možete podeliti ni sa kim.