Mafijaska princeza ~PAUZIRANA~

1.

IRINA

Ušla sam u školu i uputila se ka direktorovoj kancelariji, neću ja dozvoliti nekoj džangrizavoj babi da mi poremeti planove.

Prošlo je već pet meseci od kako sam se vratila ocu i od kada me je poslao u ovu školu.

Stara Laura je umrla onog dana, a tada se rodila Irina Udinov.

Postala sam strah i trepet ove škole, zajedno sa Adrianom. Ili ste bili uz nas ili ste bili protiv nas... Danju sam bila sa "društvom" ili bih, ako se ništa specijalno ne bi dešavalo bila na predavanjima; dok sam noći provodila na žurkama ili u uličnim borbama. Sve sam to radila da bih izbacila Davida iz glave, ali makar u snovima nisam mogla da pobegnem od njega.

Pokušavala sam da ga zaboravim uz alkohol, mučila sam i ismevala druge jer sam mislila da će to pomoći mojim ranama da zacele, drugima sam nanosila bol, jer nisam želela da budem jedina koja ga oseća. Ali ništa nije pomagalo i polako sam shvatila da ni jedan drugi muškarac ne može zameniti Davida.

Ušla sam u direktorovu kancelariju bez kucanja, a njegova sekretarica se nije ni trudila da me zaustavi.

"Gospođice Blackwood, šta Vas dovodi ovamo?", pitao me je direktor. Star čovek koji više od svega voli novac i on mu je najbitniji.

Sada sam bila Irina Blackwood, lažni identitet, da bih bila sigurna.

"Želim da se stara Grejsonova penzioniše u roku od 24h", rekla sam sedajući u fotelju ispred njega.

"Gospođice, bojim se da go neće biti moguće, ona je jedna od najboljih i najcenjenijih profesora u ovoj školi...", počeo je da mi priča priču za malu decu.

Ovo je privatna škola koja je u njegovom vlasništvu, što znači da on može da bira svoje zaposlene.

"Onda se ja bojim da će donacije mog oca prestati da stižu, što znači 500 000$ manje za školu mesečno, zar ne?", izjavila sam sa osmehom:"Takođe sam sigurna da će me moji prijatelji podržati u tome"

Videla sam kako mu se znoj sliva niz čelo pri pomosli koliko će novca izgubiti ako ne ispoštuje moje zahteve.

"Siguran sam da to možemo rešiti na neki drugi način, razgovaraću sa profesorkom Grejson..."

"Već sam rekla da je želim PENZIONISANU"

"Ali...", pokušao je da mi se usprotivi, ali sam ga zaustavila.

"Dragi direktore, sigurna sam da znate koliko je moj tata uticajan, a ne želite da ja ili bilo ko drugi od mojih prijatelja napusti ovu školu, ili će ona ili donacije, na Vama je da izaberete, sada me izvinite imam drugih obaveza", rekla sam i izašla iz njegove kancelarije.

Baš bih želela da vidim izraz lica te uvažene profesorke kada sazna da je penzionisana, ali morala sam da se odmorim za večerašnju žurku.

Nisam brinula zbog toga da li će me direktor poslušati ili ne, sve o čemu je on brinuo bio je novac. Tako da ću ga u naredne četiri godine imati u šaci.

Prošla sam kroz školu i uputila se ka svom autu, svi su mi se sklanjali sa puta jer su znali koliko sam uticajna, neki su me se bojali, dok su mi se drugi divili.

Ni jedni, ni drugi me nisu doticali...

Ušla sam u auto i nagazila papučicu gasa, trebalo mi je nešto da se oslobodim besa, a brza vožnja je donekle pomagala.

Posle dvadesetominutne vožnje zaustavila sam se ispred naizgled napuštene teretane, a onda sam ušla u nju.

Za inprovizovanim pultom me je čekao istetovirani čovek koji me je do sada vrlo dobro upoznao, za ova četiri meseca se dosta susretao sa mnom i na meni je dosta novca zaradio...

"Večeras želim uličnu borbu, znaš šta treba da učiniš", rekla sam, a on se samo blago osmehnuo.

Način za oslobađanje od viška besa? Ulična borba, jer učini da u tih sat vremena zaboravim na svoj život i posvetim se borbi. Jer omogući da protivniku omogućim da oseti deo bola koji ja svakodnevno osećam.

"Već sam počinjao da se pitam šta je sa mojom zvezdom", rekao je zadovoljno.

"Vidimo se večeras u 22h, želim pravog protivnika, a ne nekoga ko će završiti bez svesti u prvih pola sata kao prošlog puta", rekla sam i izašla.

"Videću sta mogu da uradim"

Ako više ne mogu da koristim moje veštine za organizaciju i čineći dobro, makar ću uz pomoć njih da se oslobodim viška stresa i da se zabavim.

Želela sam da se odmorim pred večerašnju borbu pa sam se uputila ka vili u kojoj sam sada živela, periferija bez prometnih ulica okružena šumom, savršena za danonoćne treninge.

Čim sam ušla u kuću susrela sam se sa služavkama koje su mi se poklonile.

"Ne želim da me niko uznemirava do 20h, sve što bi moglo prekinuti moj san odložite za sutra", rekla sam i uputila se ka stepenicama.

"Kako vi kažete gospođice Irina", rekle su jednoglasno pre nego što su se vratile svojim poslovima.

_______________________________________________________________________

Hvala SamoTinanina993 na predivnom omotu za knjigu <333