TAMARA POV
Sutra se vraćam nazad kući i danas sam bila na ručku s mamom, objasnila joj šta se desilo kad je ona otišla i popričale smo o svemu. Mama mi je zapravo i najbolja prijateljica. S obzirim da sam jedinica i da mi je bila najbolja moguća odrška cijeli život, posebno nakon tatine iznenadne smrti, njena uloga se jako promjenila. Davala je sve od sebe da ne osjetim nedostatak oca kroz razvoj. Tako me i sad gleda sa razumijevanjem.
,,Dušo, drago mi je da si se lijepo provela, ali ne moram ja da ti otvaram oči zar ne? Vidjela sam ga onu noć kad smo stigle, a znaš da su veze na daljinu teške za održavanje, ali ne i nemoguće. Nećeš moći svakog vikenda da se viđaš s njim. Neće ni on moći od posla često da dolazi i odlazi, imaš poslovna putovanja i sama znaš da si često odsutna. Ali uz određenu žrtvu možete i da uspijete. Opet, ja ne mogu da mislim u tvoje ime i ne mogu da odlučujem za tebe. Ti ćeš znati šta je najbolje'' ne znam da li da plačem ili da vrištim u ovom momentu. Stvarno sam van sebe. Moja majka Tatjana je u pravu, ovo ovisi o meni.
Vratile smo se u hotel i razišle se svaka na svoju stranu, a ja se nisam osjećala ni malo bolje nego jutros. Andrej je imao neke neodložive obaveze jutros i rekao je da će se vratiti do podne. Ali već je bilo pola tri. Nije mi se izlazilo samoj i bacila sam se na krevet udišući njegov opojni miris sa jastuka. Trebala bi se javiti Lani nismo se vidjele nikako u poslednja tri dana i trebala bi se pozdraviti s njom. Ali nemam ni snage ni volje za to. Svjesna sam da se moram i spakovati ali nekako mi je sve ovo previše brzo prošlo. Bilo mi je veoma lijepo i radovala sam se svakom novom danu s njim. Znala sam da će biti teško ali imam još nešto manje od dvadeset i četiri sata i neću da h provedem oklevajući. Želim da budu nezaboravni. Baš kao i sve do sada.
Skačem na noge i ulazim u prostrano kupatilo, točim vodu u kadu i pripremam se za kupku. Treba da se obrijem i sredim prije nego što se on vrati. Ne znam šta ga je toliko zadržalo, ali ne mogu sad da razmišljam o tome. Vjerovatno će se vratiti svakog časa.
Stvarno sam dala sve od sebe i u rekordnom roku završila sve. Kopčala sam grudnjak kada sam začula vrata apartmana i šuškanje u spavaćoj sobi. vratio se i za samo nekoliko trenutaka vrata su se otvorila i ušao je u kupatilo. Glad je izbijala iz njegovih očiju i koža mi se ježila, ali on je samo stajao i pogledom prelazio po mom tijrlu tjerajući me da drhtim bez dodira.
Ovo malo čipke što mi je skrivalo međunožje i grudi kao i da nije postojalo na meni. Ogoljena sam i tjelesno i duševno.
,,Prelijepa si. Dođi ovamo'' ne treba dva puta da mi ponavlja. Privijam sse uz njega i obavijam mu ruke oko struka i lagano mi gniječim zadnjicu. Njegovi vreli dlanovi klize po mojim leđima i ostavljaju užaren trag, a tkanina košulje mi grebe i onako osjetljivu kožu. Usne se stapaju s mojima i nestajemo u poljubcu požude koji nas je spojio.
Osjećam njegovo uzbuđenje na stomaku i slike proteklih dana mi naviru na oči. On na meni i oko mene. Ovdje u apartmanu, na plaži u autu... Ja i on, zagrljeni nasmijani i sretni. Bilo je nevjerovatno i neizmjerno mi je žao što moram da idem.
,,Hmmm, nedostajala si mi, a dan mi se tako odužio. Tata me zadržao duže nego što je potrebno raspitujući se o tebi'' prije tri večeri smo bili na večeri s njim. Bilo je čudno ali ne i neugodno. Zapravo sam iznenađena koliko je dobro prošlo i koliko mu je porodica prijatna.
,, I ti si meni nedostajao'' zapravo mi je mnogo nedostajao. Nije ovo normalno. Kako sam za ovako kratko vrijeme poklonila srce čovjeku koga znam nepune dve nedelje? Njegove ruke se obavijaju oko mene kao da zna o čemu razmišljam i privlači me na svoje čvrste grudi. Slušam otkucaje srca ispod te košulje i toplota isijava iz njega, tako me umirujući,
,,Drago mi je da imamo iste potrebe i iste osjećaje. Želim da te bacim na ovaj krevet i da te obožavam cijelo vrijeme, ali imam nešto drugo u planu. Zapravo želim da te izvedem negdje na večeru kao svoju djevojku'' zatreptala sam. Želi da me izvede na večeru? Izlazili smo i do sad.
