ANDREJ POV
Koliko sam mislio da će me boljeti glava kad se probudim, pa i ne boli me. I danas sam sjeban ko i juče pa ako nisam i gore. Podižem glavu i pogledam na sat. Jedan iza podne. Jebote spavao sam više od dvanaest sati. Prespavao sam čak i sastanak u banci. Jebote koji sam ja idiot. Ustajem iz kreveta i ulazim u kupatilo. Nema svrhe da žurim na posao i onako neću ići. Ostajem ovdje da se izležavam i mogu neke sitnice da riješim i od kuće. Mada nemam volje ni za tim kao ni za mnogim drugim stvarima u poslednje vrijeme.
Uključio sam telefon i vidim da imam hrpu poruka i propuštenih poziva. Nisam imao ni volje ni želje da ih provjeravam, obukao sam se i uputio u teretanu. Vrijeme je da se otarasim viška energije koji mi se nagomilao i da se malo izmorim. Bar ovako.
Pogledom prelazim po spravama za vježbanje i traka mi se čini kao savršen izbor, nisam trčao još od onog jutra na plaži. Kad sam sreo nju isto tako obučenu za trčanje. Pobogu, čovječe saberi se i pokreni već jednom. Sam sebe upozoravam i stajem na traku . Biti će ovo iscrpljujuće.
Dva sata kasnije padam s nogu i mišići me bole. Preforsirao sam sam sebe ali nisam mogao drugačije. Brišem se i do mene dolazi djevojka, znam da je trener ovdje.
,, Zdravo, Andrej'' koliko znam nismo se upoznali, ali smo se viđali kad god bi dolazio ovdje.
,, Zdravo... Oprosti ali ne znam ti ime'' iskreno joj kažem i napijem se vode. Dehidrirat ću.
,, Dijana, zovem se Dijana'' progovori i nasmije se. Duga smeđa kosa joj je podignuta u rep i veoma je lijepa i priznajem da je zgodna do bola, ali... Nije ono što meni treba.
,, Drago mi je da smo se upoznali'' lažem kao pas i pogledam na sat.
,, Mogli bi da popijemo kafu zajedno, ako nisi zauzet'' nije mi prvi put da me žena pozove ovako ali u zadnje vrijeme me ne zanimaju ovakve ponude.
,, Dijana, žao mi je, ali nisam dostupan. Mislim... Ti si divna ali imam nekog'' ni sam ne znam da li imam ili nemam.
,,Šteta'' nasmješi se i pruži mi ruku.
,, Ali često se viđamo što ne znači da nikad nećemo popiti kafu, bez obzira što si zauzet. Možemo da se družimo zar ne'' Mislim da možemo, valjda.
,,Danas nisam dobro društvo, ali drugom prilikom možda'' kažem joj i izađem vani. Kako mi se čini neke stvari se zapravo nikad i neće promjeniti.
Ušao sam u stan i pozvao Vojina, trebao bi na večeru negdje ali ne ide mi se samom. Pošto se nije javio spremio sam se i otišao sam. Međutim u istom tom restoranu sam našao ćaleta. Nisam ni znao da je još tu.
,, Andrej, kako to izgledaš'' zabrinuto me pita i zagrli me.
,, Umoran sam, a sinoć sam bio s momcima vani. Znaš kako to s njima završi'' kažem mu i pridružim se njemu i njegovom starom prijatelju. Branko, tatin prijatelj nas je napustio nakon dvadesetak minuta i mogao sam da odahnem. Ne volim da sa svima pričam o poslu.
,, Andrej, mislim da ti imaš problema sa ženama, odnosno sa jednom ženom. Nemoj da poričeš jer nisam glup. Vidim da si sav van sebe. Neću da te savjetujem jer će srce najbolje da ti kaže šta i kako da radiš. Ne znam šta se dešava ali treba ti hladna glava i pribranost da bi riješio problem'' pogledao sam ga. Nisam ni pomišljao da bi s njim vodio ovakav razgovor.
,, Hajde da večeramo i pričamo o nečemu drugom. Treba mi vremena. Kako napreduje turistička sezona ove godine'' ovdje se nekako najbolje razumijemo i imamo mnogo zajedničkih tema.
,, Za sad ide dobro, možda bolje nego prošle godine. Imali smo mali problem ali riješili smo ga'' tako je krenulo. Objasnio mi je da neće moći još dugo da radi i da će morati tražiti nekog da preuzme posao kad već ja neću. On ne shvata da me ne drži mjesto. Nikad nisam imao razloga da se zadržavam negdje. Voleo sam to mjesto ali ne znam kako bi ostao dole za stalno.
