Budim se vani na snijegu, njegovi prsti hladni kao smrt 💀 mi dodiruju lice. Čitav hotel Odin je u plamenu, bomba je eksplodirala pretvarajući snijeg u tekuće zlato. Gornja polovica Mujinog tijela je bila pored mene a kurva Jagodica je nestala bez traga. Dijelovi Sulje su bili rasuti na sve strane. Zujanje u ušima mi je išlo na živce ali barem sam živ.Hladan vjetar mi para lice kao šmirgl papir.Okrećem se na stomak u pokušaju da se ustanem ali nemam dovoljno snage. U trenutku ugledam crni Mercedes, odsjaj plamenova i vatre na njemu je ličio na dobro uvježbani ples dok je prolazio niz ulicu polako. Kao da vozač nije imao brigu na pameti. Uspio sam pogledati tablice: 231-A-706B Već se čuju sirene 🚨 u daljini kao simfonija, sirene koje meni dobro dođu u ovom trenutku kao muha u supi. Morao sam se dočepati svog stana i previti rane po rukama. Silazim u podzemnu garažu tražeći auto da ukradem. Treba mi nešto bez alarma. U ovakvim situacijama shvatite da je sreća kurva a vi nemate para. Ukrao sam stari Peugeot, nadajući se da se neće raspasti do mog stana. Ulice su bile kao iz apokalipse, snijeg kao pepeo iz pepeljare je prekrio sve pod sobom. Bilo je hladnije nego u samom srcu vraga. A možda sam to samo ja, možda krvarim iznutra i padam u šok. Možda mi je neki šrapnel razrezao arteriju i polako umirem kao mnogi broj idiota koji su se odlučili igrati sa oružjem. Ovaj grad je bio mrtva šuma antena i neonskih billboard reklama na svakom koraku. Nekako sam došao do stana, jedva se popeo uz stepenice samo da bi vidio razvaljenu bravu na vratima. Izvadio sam pištolj što sam uzeo od Muje i polako otvarao vrata. Pogled unutra je bio fantastičan, Dimmijeva sekretarica sjedi na mom stolu prekriženih nogu. -"Nije li malo hladno za mini suknju?" upitao sam je dok sam držao uperen pištolj u nju. -"Vi baš ne možete skinuti pogled sa mojih nogu Armene? Nemojte misliti da nisam primijetila" odgovorila je kroz smijeh. -"Pa možda sam alkoholičar ali sigurno nisam peder. I slijepac bi te primijetio. Nego šta ti radiš ovdje?" -"Sigurna sam da si čuo vijesti... Nisam znala kuda drugo da odem dok policija ne završi uviđaj pa sam došla ovdje. Da vidim kako napreduje slučaj naravno." -"Zato si se popela i sjela na moj stol?" -"Ne baš. Sjela sam u nadi da ćeš mi prići i raširiti mi noge onako kao u filmu." -"Nešto ovako?" reko sam dok sam joj prilazio i dalje sa pištoljem uperenim u glavu. Noge su joj bile poput svile pomislio sam,dok mi je ruka bježala po njenoj butini.Stavljajući joj pištolj na sljepoočnicu, šaptajući sam izgovorio -"A šta će ovako mladoj dami 9 milimetarski PPKS uz nogu ispod suknje? Stvarno nije moderno" -"Vidiš kakvo je vrijeme došlo,cura mora da se brine o sebi" reče i udari me u grlo. Vratne žile su se skupile, mučim se da dođem do zraka. Njena štikla pogađa vitalne organe, mala je profesionalac. U jednom potezu bacila me na pod i stade iznad glave -"Pozdravlja te Kavinski, on nikada ne zaboravlja stare dugove" reče dok diže suknju i vadi pištolj. -"Bez gaćica na ovoj temperaturi? Ti fakat nisi normalna" rekoh dok sam je uhvatio u naručje i podigao u zrak. Opalila je hitac pored meni već ozlijeđenog lijevog uha. U pičku materinu tek sad ništa ne čujem na njega. Bacio sam je na stol i od udarca je ispustila pištolj. -"Znaš, ne udaram žene zato bolje je da se smiriš i da malo popričamo" -"Aaaa ti bi da pričamo jel. Ok, hajde da pričamo o onoj noći kada si ubio Vladimirovu ženu i kćer. Kako su te ono ljudi zvali? Kopač grobova?" -"Znači čula si" -"Čula, ali ne vidim ništa specijalno u tebi. Toliko godina su te se ljudi bojali, okretali se okolo sebe u mraku od straha da ne vrebaš iz sjene....a ti nemaš ni snage mene da ubiješ. Znaš bili bismo dobar par, ti i ja. Vatra u krevetu...autu,podu,stepenicama. Groblju hahahahhaha kontaš jer su te zvali Grobar" -"Nisi moj tip" rekao sam uhvativši je za grlo. -"Uuu volim i ja grubo" -"Vrijeme je da odeš" Bacio sam je kroz prozor. Tupi zvuk udarca njenog tijela od beton se proderao kvartom. Moram priznati da na početku nisam bio u potpunosti iskren sa vama. Svi pravimo greške,niko od nas nije svetac. Samo što sam ja u mladosti napravio više nego što sam trebao. Možda zato sam i prihvatio ovaj slučaj, da ispravim krivu drinu prošlosti. Ali nisam zavaravao samoga sebe o onome što jesam. Ovo nije bilo iskupljenje, više patetično beznačajno očajavanje nad demonima prošlosti. Vladimir je bio.. [Telefon zvoni] Koji kurac? -"Fast Food Armen izvolite" -"Policija je na putu do tvog stana" -"Reci mi nešto što ne znam. Ko si ti?" -"Ljudi me zovu Krojač. Moramo razgovarati. Dođi kod Villa Park-a, za sat vremena" Znatiželja je ubila mačku. Uzeo sam novi kaput iz ormara, revolver i sjeo u auto. Villa Park je bio napušteni peron, danas mjesto na kojem vozovi i vagoni dolaze da umru. Znam šta mislite, ovo je glupa ideja. Ali ja sam napisao knjigu glupih ideja. Neko je oteo ovu curu da bi došao do mene. Možda Kavinski možda neko drugi. Ali zašto? Zašto nisu jednostavno došli na ulazna vrata i zapucali ? Zašto ovolika igra? Približavao sam se Parku. Ušao sam preko ograde sa Južne strane perona. Trik moje situacije je u tome da nema trika. Život nije serija, nema pravila, nema poštovanja. Samo instinkt. Znate kako sam preživio sve ove godine u krvavom poslu? Nije bitno koliko si pametan ili brz. Kad metci počnu da lete onda je haos i sreća, ne vještina. Sve što možeš da uradiš u tim situacijama je da se sagneš, i izdržiš koliko god možeš. Uradiš ono što drugi ne smiju ili neće. Ako iko drugačije misli, on je budala. Vagoni su na sve strane. Ovo mi se ne sviđa sekunde.
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Čujem mačke u daljini, i na žalost to je zadnje što sam čuo prije nego što mi je kesa završila preko glave.....
