Noć Dolazi Po Nas-Completed

I

Zašto stvari u životu nikad nisu jednostavne? Heh zašto? Zato što te bog ne voli eto zašto, ne bi on malo pomogao ili uputio na pravi put. Ne neee, sve ja moram sam. Da mi je neko rekao da će mi se život kretati u ovom smjeru naručio bi duplo onog što piju, popio i pucao sebi u glavu. Znam šta mislite sad....."ovaj lik je depresivan". Ali kad ste zavezani za stolicu u smrdljivom podrumu i prebijeni ko mačka a iznad vas stoji gorila sa kliještima koja prijeti da će vam iščupati nokte, osim što se pitate kako ste došli u tu situaciju, proispitujete i religiju. Ali krenimo iz početka. Radim kao privatni detektiv, iako nisam licenciran. Onda bolje da kažem da glumim detektiva za pare, ali nisam loš u onome što radim. Ljudi me kontaktiraju preko oglasa u novinama, kažu mi svoj problem a ja odgovorim cijenom. Nema nikakvog glamura u ovom poslu, pa možete zamisliti kako sam se osjećao kad me je kontaktirala regionalna pop zvijezda. Bio sam mamuran kad mi je neko pokucao na vrata.
-"Mrš u kurac ko god da si...."
-"Gospodine Armen? Otvorite vrata molim Vas hitno je"
Taman što sam se spremao da ga opet pošaljem u kurac, sinulo mi je: KASNIM. Prije pola sata sam trebao biti u kafiću da se nađem sa klijentom. A da, zaboravio sam spomenuti mali detalj- alkoholičar sam. Nekako se otkotrljam iz kreveta do vrata i ugledam ženu u tridesetim. Plavuša, visoka izrazitog držanja. Njene zelene oči gledaju kroz mene dok se predstavlja.
-"Gospodin Armen?"
-"Zavisi ko pita. Šta ste trebali?"
-"Moj poslodavac želi da Vas vidi" rekla je dok me izmjeravala svojim ubojitim pogledom.
-"Ko je poslodavac i šta hoće?" upitao sam je dok sam rukom pokazivao u unutrašnjost stana pozivajući je da uđe. Osjećao sam se kao najveći luzer jer mi je stan izgledao kao smetljište sa obzirom da sam proveo zadnja tri dana sa flašom u ruci. Štikle su joj lupale od parket u ritmu dok je ulazila. Njene glatke noge ispod mini suknje su plijenile svu moju pažnju, koliko god ja pokušavao ostati pribran.
-"Ometam vas u nečemu?" Upitala je kroz osmijeh dok je gledala kako se oblačim.
-"Ko je poslodavac? Šta hoće?"
-"Treba vašu pomoć. Riječ je o njegovoj kćeri. Osamnaest joj je godina"
-"Šta pobjegla je sa momkom ili...?"
-"To je na vama da istražite"
Nelagodujući sam pristao na sastanak.
-"Prvo moram do kafića, imam neku kovertu da uzmem od klijenta"
-"Nikakav problem, samo požurite molim Vas. Vrijeme nije na našoj strani."
Limuzina nas je čekala ispred zgrade. Vožnja je bila ispunjena tišinom, dok sam ja gledao u noge sekretarice koja mi još nije rekla svoje ime. Ali nisam ni htio da pitam. Taman kad sam pomislio da će ovo biti neki lagan posao, dolazimo pred vilu izvan grada. Jebeni bogati ljudi, sa njima ništa ne može biti jednostavno. Kad su ovolike pare u pitanju ljudi postaju životinje. Vrata je otvorila sluškinja i pokazala mi dnevni boravak. Naravno da ima i sluškinje pomislio sam u sebi, psujući samome sebi što sam uopće prihvatio sastanak. Osjećao sam nelagodu u stomaku dok mi je Beretta bila nemirna ispod kaputa. Iz susjedne sobe izašao je meni vrlo poznat čovjek. Trenutno se javnosti predstavlja kao pop umjetnik po imenu Dimi ali prije glamura i slave bio je švercer. Cigare, droga, alkohol, ljudi.... nije bitno. Švercao je sve i svašta.
-"Gospodine Armen čuo sam puno stvari o Vama. Puno dobrih stvari. Neću da dužim jer vremena svakako nemamo. Jučer sam dobio ovo pismo" Pismo je bilo sastavljeno iz isječaka iz novina. Pisalo je: "ostani pored telefona ako hoćeš kćerku da vidiš živu. Zvat ćemo sutra."
-"Dat ću Vam deset hiljada eura da mi vratite kćer. Dodatnih deset ako mi kažete ime otmičara"
Sjećate se kad sam vam rekao da su stvari sa bogatim ljudima komplikovane. E na ovo sam mislio. Taman kad sam ga htio pitati kad je primio pismo, telefon je zazvonio u drugoj sobi. Zvučnik je bio upaljen. Hrapav glas od kojeg se kosa diže na glavi je počeo da govori.
-"Večeras u 11 ispred IKEA-e, javi se na telefonsku govornicu. Ponesi pola milijuna eura u neoznačenim novčanicama.Dobit ćeš daljnje instrukcije."
Koliko god da je švercer bio loš čovjek, nisam mogao da tek tako okrenem leđa njegovoj kćeri. Ana joj je ime, barem mi je on tako rekao.
-" Ja ću otići do govornice večeras sa parama,  ti ostani ovdje ako budu zvali opet"
-"Nipošto, idem i ja sa tobom." Odlučno je odgovorio Dimi.
-" Bit će opasno, ne mogu misliti na tebe i kćerku ti. Lakše ću obaviti posao ako budem sam. Vjeruj mi"
Gledajući unazad, ovo je bila tako glupa ideja. Ja sam, naoružan Beretta-om, petnaest metaka idem sa autom punim para u pičku materinu da spasim djevojku od nekog luđaka. Nebo se otvorilo tu noć, kao da je i bog plakao. Prišao sam govornici kul, opušten kao Bogart i pored slušalice nalazila se mala kutija. Telefon je zazvonio i hrapav glas se opet oglasio.
-"Oootvoriii kutiju. Spremio sam ti maaaalii poklon, čisto da me upoznaš."
Naravno u kutiji nije bilo ništa dobro. Otkinuto lijevo uho sa naušnicom unutra. Vidio sam crno pred očima...
-"Ti misliš da te ja ne znam?"
-"Aaaa jel se to praviiimo važni možda? Znam da je prvi utisak najvažniji na spoju, ali niko ne voli ufurane momke koji misle da znaju sve."
-" Ne znam sve ali znam dovoljno. Znam da si bolesni degenerik kojem se diže na mlade curice. Isto tako znam da sam te sreo prije pet godina da bi te bacio kroz jebeni prozor. Zato prestani samom sebi drkat kurac i reci mi gdje je cura!"
-"Lako je praviti se opasan preko telefona."
U tom trenutku osjetio sam pištolj na potiljku. Bio sam ljut na sebe što sam dozvolio emocijama da zavladaju, što sam dozvolio da spustim gard u ključnom momentu borbe.
-" Vidiš onaj kombi tamo? Cura je unutra. Ne okreći se trideset sekundi i svi ćemo biti kući dok kažeš seks." Nisam imao baš puno izbora, brojao sam u sebi dok sam slušao gume od auta kako škripe po mokrom asfaltu. Dok sam prilazio kombiju svaka kap kiše je bila sve teža i teža. Nisam znao šta očekivati. Jeza me hvatala dok sam otvarao vrata kombija. Naravno cura nije bila tu, samo neki čudni paketići. Uzeo sam nož i otvorio jedan paketić. Da barem nisam... Bila je razrezana na komade, svaki komad upakovan i označen čudnim simbolima. Odjednom tupa bol udara u potiljak i padam na tlo. U tom trenutku, počinili su svoju prvu pogrešku. Oteli su mene...