Nebesa behu mutna i razdrta,
Studen u nemoj sobnoj polutami;
I dopiraše iz samotnog vrta
Muzika kiše. Mi smo bili sami.
Hujaše vetar oko vile
Pesmu o tuzi. I ja gledah tako
Na njenom čelu i licu od svile,
Gde mutno veče umire, polako.
Mi besmo nemi; ali mi se čini
To veče da smo u
ćutanju dugom,
Sami i tužni u hladnoj tišini,
Svu povest srca rekli
Jedno drugom.
I tajne misli bolne i zloslutne,
I strah od patnja kojih
Nema više...
Slušajuć tako te večeri mutne
Vetrova pesmu i
Muziku kiše.
ESTÁS LEYENDO
Zbirka pjesama
PoesíaMekša i svjetlija strana mog tvrdog i okamenjenog srca. Zbirka najljepših ljubavnih pjesama koje sam ja napisao ili koje su meni najljepše. Uživajte.
