Zbirka pjesama

Jasika

Nad krovovima nebo sivo,
a izmaglica vlažna luta
i ko protumačeno meko tkivo
pokriva pravce moga puta.

Na omorini ljudi, zveri,
i bilje, sve se mrtvo čini.
- Jasika jedna tek treperi.
Kašika tanka u visini.

Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon što te kreće
razumeo još nije niko,
razumeti ga nikad neće.

No on za mene sada znači
taj neumitno život što se
nikada jošte ne pokretači
i koji mutne struje nose.

Pobednik večni, uvek čuo,
izvan dobroga i van zlo ga,
danas ko juče što je bio,
jači od smrti i od Boga.

Treperi samo, o jasiko!
Gledam te s čežnjom i sa tugom.
Na bolove sam davno puk'o,
sa jadom živim kao s drugom.

I kad na život mislim ceo,
koji je bio što je sada,
na moju dušu k'o crn veo
ogromna, teška senka pada.

No ko pauka što za mrežu
vezuju tanki konci oni,
drhtavim tvoji mene vežu
za večni život od iskoni.

I u dnu duše moje,
k'o nagoveštaj nove vere,
veselo kao lišće tvoje,
nagoni tamni zatrepere...