Zabranjena ljubav

5

Bože, šta mi se to dešava!?!
Ja sada mogu zaista da priznam samoj sebi, ja sam se zaljubila.
Moj trenutni osećaj je kao da je Bog bacio ciglu i pogodio me tačno u glavu. U stomaku lete leptirići, srce kuca u ritmu ljubavi..
Jedva čekam sledeći izlazak..!

I sutradan..
Zazvonio mi je telefon, javila sam se, javio se neki muški glas..
-"Halo, da li je to moje svinjče?
"Haha, pa to si ti? Zdravo, kako si?
- " Ne baš tako dobro, a ti?"
"Dobro sam, šta ti je?!
-"Pa..
"Kaži mi! "
-Izgleda da moramo da popričamo, da li možeš da izađeš?"
"Da, a kada? "
-" U pola osam?
"Može"

Plašila sam se da mu se nije dogodilo nešto loše..
Ali evo šta se desilo...

Sastali smo se kod naše bele klupice, blizu moje kuće. Zagrlio me je snažno, a zatim smo seli. Naslonila sam glavu na njegovo rame i počeli smo razgovor..
-"Znaš, meni se dešava nešto sasvim čudno, nešto lepo! Posebno prema posebnoj osobi, njen osmeh mi govori mnogo toga. Ali sama si mi dala savet da joj priđem i kažem da mi se sviđa. I eto uradio sam to."

Moja osećanja su propala, kako sam tako glupa!? Dala sam mu savet, a on se meni sviđa.. Uh kako sam glupa!! Odgovorila sam: " I šta se desilo??"

-" Pa evo trenutno pričam sa njom i čekam da skonta."
"Molim?"
-" Da, sviđaš mi se"

Moja reakcija je bila čudna, srce je ubrzalo, mozak je vrištao, a telo preznojavalo.
Njegove usne su se približavale mojim, pogledi su bili prelepi i dogodilo se!
Da poljubili smo se!

Poljubac je bio tako lep, nežan i pun neke lepe emocije.
Posle toga sam ga pogledala i nasmejala se. Celo to veče sam bila zbunjena! I tako je sve počelo..