Jednog suncanog prolecnog dana sedela sam sa na klupi u parku,dok su se suncevi zraci prelamali preko tek ozelenelog drveca posmatrala sam ljude koji su tog dana bili u parku.
Gledala sam malu decu kako igraju igrice na svojim telefonima ne obrcajuci paznju na prirodu oko njih.
Upitala sam se kako toj deci nije dosadno samo u telefon da gledaju, setila sam se sebe volela bih svakog jutra da uzmem neku knjigu I da sednem ispod drveta da citam. Posle citanja bi lezala na travi privlacio me je miris prirode, posle odmaranja bi otisla da se igram zmurki I jurki.
Nakon zavrsetka gledanja dece pogled mi se preusmerio ka dvojici starijih muskaraca koji su igrali sah I u tom trenutku sam se zaptala sta li su oni radili da bi se zabavili... cuvali ovce mozda.
Zapitala sam se dali oni mene posmatraju kao sto ja posmatram ovu mladju decu.
Zakolutala sam ocima I rekla sebi.
-Boze kako su dosadni!
Ustala sam sa klupice I uputila se ka svojim kolima. Nakon 15 minuta hodanja dosla sam do kola uhvatila se za kvaku I pomislih
(Mozda bi bolje bilo da prosetam malo ipak napolju je predivno vreme)
- Ostavicu ipak kola tu.
Zaputila sam se ka svom apartmanu koji se nalazio par blokova u samom centru New York_a
Uhhhh... Amsterdam Avenue.
Trebalo mi je jedno dobrih pola sata da dodjem do svoje ulice.
Kada idete ulicama grada New York_a nikada ne mozete sresti iste ljude, Grad "New York city"
Je jako cudan grad pun ljudi a nigde duse nema. Svi negde idu a nikada da stignu. Puno ljudi puno kretanja...ali opet su svi ko hipnotisani. Svi rade od jutra do sutra, New York se moze smatrati najskupljim gradom u Sjedinjenim Drzavama.
Omiljena boja ovog grada je siva,pepeljasto siva...
Ljudi u ovom gradu se stapaju sa bojom ovih zgrada, ta prljava siva boja prasina,pepeo I dim.
Vremenom razmisljajuci o sivoci ovog grada dosla sam do svog apartmana. Zacudila sam se ispred ulaza nije bilo Majk_a.
Ulicnog klosara koji je 24 stata kroz 7 dana ispred ulaza zgrade.
Majk je jako dobar covek sa jako teskom prosloscu. Imao je Zenu, decu,veliku kucu a sada nema nista. Ostao je sam... jednostavno sam, bez igde ikoga.
Majk je bio inzenjer imao je divnu zenu zvanu Britney, niska zena plave kose plavih ociju,belog tena.
Verujem da je bila iz Velike Britanije tako mi izgleda.
Pokazao mi je Majk njenu sliku.
Ali slike dece nikada. Uopste nije voleo da prica o tome.
Gde su mu deca?
Kako su mu deca?
Nista od toga on nije spominjao.
Izbegavao je tu temu.
Kopajuci po svojoj torbi da nadjem kljuceve od ulaznih vrata zgrade opet mi se misli vratise na ono svilo.
Razmisljajuci o tome I trazeci kljuceve zgrade zazvonio mi je telefon.
- A jao pa ko je sad? Sad treba telefon pronaci.
Znate moja torba je kao veliki magacin u njoj se svasta nalazi od dezodransa,folijica od cokolade pa do lekova za smirenje.
-Ahaaa, nasla sam te.
A ujedno I kljuceve.
Pogledam u telefon kad ono Ela moja dugogodisnja prijateljica.
- Halo Ela.
Ela: Leyla Pa gde si ti?
- Evo me ispred zgrade,sto pitas?
Ela: hmmm vec... ovaj nista pa htela sam da te pitam da odemo do "23 street cafe_a" ako si raspolozena ?
- Jao pravo da ti kazem ne znam ni sama, jako sam umorna.
Ela: Paaaa...
- Ustvari moze prijala bi mi kafa.
Ela: Onda dogovoreno. Cujemo se kasnije.
- Cao ljubim.
Otkljucavam vrata zgrade I razmisljam ovo uopste ne lici na Elu ona cak ni ne pije kafu,
(Blagi osmeh)
-Mozda se zaljubila.
Dolazim do lifta I vidim papir na kome pise "lift ne radi"
-jaooo divno sad cu do 10_og sprata stepenicama.
6 sprat
Uhhhhh
-Boze boze koliko ja kondicije nemam!
Pogledala sam u stepenik iza sebe u stepenik ispred I odjednom mi se zavrtelo u glavi kao da sam se vozila ringispilom bar jedno 100 krugova.
Ispred mene je sve bilo mutno,kao magla.
A zujanje u usima nije prestajalo.
...
...
...
Mrak.
