Provela sam i ova dva meseca samo s njim u mislima.Nastavila sam da idem u isti onaj kafic koji je bez Justina gubio smisao.Sve bez Justina je gubilo smisao.Nije bilo moguce da ga izbacim iz glave.Ma koliko god pokusavala.I koliko god pokusavala da se setim prizora sa plavusicom.Smuci mi se kada mi ta slika prodje glavom,ali dovoljno sam jaka da to pretrpim, predjem preko toga, oprostim.Moglo bi se za mene reci da sam glupa.Ne bih se ni malcice uvredila.Iskreno mislim to za sebe.Previse sam glupa.Previse se vezem, volim, pa posle patim.Tesko je to..Jako tesko.Odlucila sam da nekako odvratim misli od njega.Pocela sam da idem na vannastavne aktivnosti, pocela sam da sviram gitaru, pisem dnevnik, crtam i sve moguce kako bih skrenula misli.Ali uzalud.Idalje sam brojala dane do njegovog dolaska.
*Justin prica*:
Vreme u NYC-u mi je jako brzo prolazilo.Zabavljao sam se.Promenio sam par devojki za ova dva meseca.Tek nedelju dana pred polazak u Pariz osetio sam blagu grizu savesti.Ovde sam i zaboravio na Cloe.Uopste me nije bilo briga za nju i njena osecanja.Poneo sam se bahato.Znao sam da sta god da uradim ovde ili nece saznati, a iako sazna oprostice i uvek ce biti tu a ja cu uvek moci da je koristim kao bezosecajnu igracku.A onda sam jedne noci kada sam se vratio sa zurke seo na krevet,onako pijan da se saberem i porazmislim o svemu.Kada samo pomislim kako bi meni bilo da me devojka tako koristi.Kada samo pomislim koliko sam devojki 'prosetao' ove noci.Postao sam bezosecajno cudoviste.Mislim da bih trebao da skratim muke Cloe i kazem joj sve.I onda da prekinemo.Da se ne vidjamo vise.Mislim da ce za oboje biti bolje.Ona nece vise brinuti, a ja cu moci da se setkam i ludujem kako hocu.Pa da.Ziveo bih sa slobodom da imam koga hocu i radim sta hocu bez ikakvog srama ili grize savesti.Zatim sam vratio vreme unazad.Skoknuo sam dve godine unazad,kada je Cloe tek dosla u Pariz.Kada sam shvatio pravu vrednost ljubavi.Tada nisam ni slutio da cu za dve godine prokockati tu vrednost i poverenje i igrati ovakvu igru.Kako li se samo ona oseca?Toga se nisam setio ova dva meseca.Nisam, jer sam se pretvorio u Justina kakvog ne poznajem.Koga niko vise ne poznaje.Promenio sam se, previse.To mi je u neku ruku bilo super.Mislim da mi Cloe samo kvari to.Mislim da ne bi trebalo ni da se vratim u Pariz za nedelju dana.Ne bi mi bilo lako da gledam bol u njenim svetlim, krupnim ocima.Ona nije bila kao one plavuse u provokativnim autfitima iz kluba.Ona je bila posebna.Ona je bila retko dobra, verna.Jedina koja stvarno zna da voli.Ona je cenila vernost i iskrenost a ne spoljasnji izgled.Bilo me je sramota svega sto sam joj uradio ali nekako mi je to preslo u naviku i nisam mogao da prestanem.
*Cloe prica*:
Kako li on provodi dane tamo..?Da li uopste misli na mene pored one plavuse?Ili mozda cak i pored cele armije izvestacenih tupih plavusa u sortsevima.Fujjj.Jao,ma nema veze.Cekacu ga idalje.Imam osecaj da cu ga zauvek cekati.I eto, stize taj dan.Justin je rekao da stize u isto vreme na isto mesto.Ponovo sam dosla ranije,sto sa namerom da ga iznenadim, sto sa namerom da pogledam da li ce on mene ponovo da iznenadi.Eh,desilo se ovo drugo.Ovog puta sedeo je u kolima sa nekom crnokosom devojkom u kombinaciji u fazonu one plavuse od pre dva meseca.'Pa dobro, koliko devojki planiras da promenis ovih dana?'trudila sam se da zvucim strogo ali nisam mogla da pobegnem drhtanju glasa.Justin je brzo poskocio,ostavio devojku u kolima,zatvorio vrata i uhvatio me za ruku vodeci me prema centru.'Dokle planiras da se ovako igras sa mnom?Sta ti se desilo?'ljutito i razocarano sam ga zapitkivala.'Volim te i ti to znas.'rekao je i poljubio me.Ja sam ga samo odgurnula sa suzama u ocima.'Ne znam..Ti iskoristavas to sto te mnogo volim i sto ti sve oprastam.Moras da porazmislis o tome jer ovako vise nikud ne ide.'Nije bilo odgovora,samo je grizuci usnu gledao dole.Bez reci smo setali gradom dok odjednom on nije pustio moju ruku i rekao 'Cekaj me tu,odmah se vracam.'Usao je u neku prodavnicu.Nekoliko minuta kasnije izasao je sa crvenom ruzom.'Da dokazem da sam upravu.Volim te.'napisao je na ceduljici zakacenoj za ruzu.'Ajojjj'zagrlila sam ga.Bilo je to bas slatko i polako sam prestajala da mislim da me ne voli i ono ostalo.A nisam ni slutila koliki je manipulant bio.Proslo je previse vremena da mi se otvore oci.Do tad sam mu slepo verovala i volela ga.Dok je bio tu, naravno bila sam sa njim svaki dan.Svaki trenutak proveden sa njim podsecao me je na stare dane, bez sumnje i prevare.Kada je bio onaj pravi,iskreni Justin.Kada je bio onaj Justin koga sam volela.I sada ga volim,ali drugacije je.Imam utisak da se vraca na staro i da nasa ljubav ponovo postaje iskrena.A i bilo bi vreme.Nisam ni slutila koliki je on monstrum ustvari...Trideset puta gori nego sto je izgledalo i nego sto sam mislila.Nisam znala na sta je spreman.Nisam znala da moze da bude toliki prevarant i toliko da mi slomi srce da ce biti potrebno dosta vremena i truda da ga ponovo slozi delic po delic...
