Nije bilo potrebno da spominjem koliko sam mislila na sve sto se desilo.Ne znam da li bi uopste trebalo da mi nedostaje i da li bi trebalo uopste da mislim na njega.Ipak je on bezosecajni igrac zar ne?Ne, to nije Justin kakvog poznajem, nemoguce je.Neverovatno je to u sta se pretvorio.Jednog dana odlucila sam da skrenem misli sa njega i krenula sam sa drugaricom Jenny do trga.Da bi odvukla misli.Isle smo po prodavnicama,kaficima i polako su mi misli skretale.Bilo je tesko.Jako tesko.Ali morala sam to da uradim.Bas kada sam mislila da sam potpuno uspela u svojoj nameri stigla mi je poruka.Ni manje ni vise nego od Justina.U poruci je pisalo da mu je u NYC-u dosadno bez mene i da mu mnogo nedostajem.Obuzeo me je neki osecaj ljutnje i htela sam da mu odgovorim nesto drsko kao 'Plavuse otisle,a?'Ali nisam.Treba da skrenem misli.Necu mu nista odgovoriti, bar ne za sad.Mozda mu je stvarno stalo.Mozda.A mozda i ne.
*Justin p.*:
Ovde sam provodio razuzdane dane i kada bih imao vremena poslao bi Cloe poruku kako bi pomislila da mi je stalo i nastavio bih da se igram njenim osecanjima.Osecao sam se mocno.Mozda zato sto sam ranije bio usamljen i odbacen.I imam potrebu da iskalim to na nekom drugom,krhkom poput mene pre nekoliko godina.Iako Cloe nije bila ni kriva ni duzna.Imao sam veliku potrebu za tim i nisam mario sta Cloe oseca.
*Cloe p.*:
Svaki put kada bih prestala da mislim na njega, stizala bi mi poruka.Kao da je to namerno radio.Srce bi mi poskocilo po svakoj njegovoj poruci.I opet sam se 'navukla' na njega.I opet sam cekala da dodje.I docekala sam.Isto vreme isto mesto.Sve isto.I ja dosla ranije.Ovog puta nije bilo iznenadjenja.Hvala Bogu,rekla sam u sebi,uzdahnula,prisla mu i zagrlila.'Pa, kako je bilo?'pogledala sam ga podignuvsi obrvu.'Nista posebno.Nedostajala si mi.'bio je hladan i nije dobro odglumio.Videlo se da nije to mislio.Videlo mu se u ocima.Ako nesto znam to je onda da tumacim neciji pogled.Kakvu on to igru igra sa mnom?Sta on umislja?Ipak ga volim.Volim ga previse da bih odustala.Idalje sam mu slepo verovala.Bas kao sto bi kuce slepo verovalo svom okrutnom gospodaru.Bas tako.Kakav sam zavisnik postala.Zavisnik od neceg loseg.Bio je kao droga.Joj, na sta ja nasedam.Ne prepoznajem ni sebe vise.Nista mi vise nije jasno.Zasto to mora da radi?Zasto?Ova pitanja mi svakodnevno obuzimaju misli i oduzimaju vreme.Da, bas tako, on je apsolutno gubljenje vremena.Nazalost ja sam glupa.Previse glupa da bih prekinula ovo u neku ruku mucenje i nasla nekog novog.Previse sam glupa da prestanem da ga volim.Bilo bi lepo da nikad niceg nije ni bilo izmedju nas i da se nikad nismo upoznali.Mozda i ne bi.Ipak smo previse toga lepog proziveli zajedno.On ce uvek biti nezaboravan deo mog zivota, iako ode.Sve te uspomene sa njim ostace mi urezane u srcu.Zauvek.I kada pomislim da sam ga zaboravila necu biti upravu jer ne umem da ga zaboravim.Ovog puta malo sam se distancirala od njega dok je bio u Parizu.Pokusavala sam da se odviknem od njega i njegovih lazi.No, to nije bilo moguce.Stalno me je zvao, slao poruke i upotrebljavao taktiku slatkorecivosti.Huhh, a ja, ja bih svaki put iznova padala na to.Jedno popodne nazvao me je i rekao da dodjem do njega odmah, da je vazno.Pozurila sam, jedva sam cekala da ga ponovo vidim, posle svega.Saopstio mi je da ce ostati u Parizu i da nece vise odlaziti u NYC.Nisam znala da budem srecna ili ne.Uputila sam mu samo smesak i poljubila ga.Mislila sam da ce se sada vratiti na staro.Da nece biti drzak i uvek okruzen nekim drugim devojkama i to pred mojim ocima.Predamnom.Predamnom koja sam bila sa njim 24h dve ipo godine.Koja sam ga volela vise od sebe.Koja nije prestala da ga voli ni sad.I uvek sam bila uz njega.I uvek cu biti.I on je to znao.On je to iskoristio.
