S vremenom,Justin je naucio i da laze.A ja sam,naravno,na to nasela.Poceo je da mi daje lazne nade koje su meni izgledale jako uverljivo.Ponovo sam se potpuno prepustila Justinu.Igrao se samnom kao sa nekom lakom igrackom.Danju je setao sa mnom na trgu a nocu,kada sam ocekivala da spava ili misli o meni,isao je na razuzdane,divlje zurke,koje je provodio sa razlicitim devojkama.A ja to tada nisam uopste ni predpostavljala.Nekoliko meseci kasnije bio je otkriven.Plakala sam bez prestanka,danima.Nisam spavala,jela,pila,pricala.Nista.Apsolutno nista.Samo sam lezala u svojoj sobi,sama,u polumraku,plakala.Srce me je bolelo.To je bio najjaci bol.Nista ne boli kao slomljeno srce.Prolazili su meseci od pocetka moje depresije.Sa Justinom se nisam vise ni cula,ignorisao me je,cak sam cula i ponizavanja na moj racun.Nakon svega toga,tri godine kasnije,medjutim desilo se nesto van mojih ocekivanja.Mislila sam da cu ceo zivot plakati za njim..ali ne,nisam.Desilo se nesto nezaboravno,sto je izlecilo moje rane..
