Crna Krv

|1|

   

    Blackness, England
02. 37 h

Nesigurno grize usnicu dok se svakom sekundom sve više približava svom odredištu. Nervozno stišće torbicu u ruci, kasno je sada da se vrati.
Glasine kruže da je ovo jedna od najopasnijih ulica, samo jedan ćošak napred je vampirski klub.

Nije očekivala ono što vidi ispred sebe. Smeće je svuda. Svakakve kutije, vrećice, razbijene boce. Što je više ulazila u ulicu smrad je postajao jači.

Nema nazad.

Srce je lupalo kao ludo, skoro je iskočilo iz grudi. Rekla bi da se ne plaši, onda bi lagala. Mesto jebeno, vampiri i ostali ološi koji su uvek spremni za napad.

Nije razumela zašto se Hanna vucara po ovakvim mestima, nažalost njena prijateljica je bila zaluđena vampirima. Neki jesu lepi i zgodni, ali to su noćna stvorenja. Vampir je ubica, nije nešto čemu se treba diviti.
Znala je da je opasno, da ona ovde ne sme da bude. Ali ništa nije postajalo važnije od toga, da nađe Hannu. Hanna je preključe došla ovde, rekla je kako će vratiti ujutru, no o njoj nema ni glasa. Prijavila je policiji, na što su oni sebični kreteni rekli, ako je ušla u ovaj klub nema joj spasa, da bolje prijateljicu potraži u nekom jarku. Nije mogla dozvoliti da joj se nešto desi, morala ju je pronaći. Eto je sada ovde u ovoj olupini.

Stražari na vratima su bili ljudi, kao i većina osoba u klubu. Zabijenih zuba u vrat, dvoje muškarca vatalo se na ulazu, stvorilo je muku, htela se vratiti ali nije zaboravila svoj cilj. Pitala se odakle Hanni hrabrost da dolazi ovde, ovo mesto je jezivo, gadno i smrdljivo. I da ne bude zabune, puno jebenih vampira.

Gurala se kroz gužvu, tražeći Hannu. Ipak je odlučila malo ostati, jer je drugačije neće naći.
Za šankom naručuje alkoholno piće, kako bi došla sebi i skupila hrabrosti. Crna dugačka kosa, oči crvene i naravno očnjaci. To je bio jebeni šanker. Nedozovoljno puhne, šta je mogla očekivati od ovog mesta?

Devojke-vampirice igraju striptiz polu gole, dok počesto urade to super brzinom. Klub je kao i naš ludski, sasvim korektan, komotan je i barem su šankeri i konobari pristojni.

Ljudi se nude vampirima, da ih kresnu, da piju njihovu krv čak mole da ih učine vamprima.
Koliko ona zna o vamprima, a zna puno oni ne pristaju no to tako lako, pretvaraju samo one posebne.

Njeni roditelji i porodica su vršili ispitivanje nad vampirima, pola porodice joj je mrtvo i niko ne zna ko je počinilac njihovog ubistva. Odrasla je sa bakom, čudnom ženom koja svake nedelje išla na groblje. Plašila se nje, njena crna kosa i haljine koje se oblačila su je čudnom. I još je pričala sama sa sobom. Bila je strašna i jeziva. Kasnije je saznala da je veštica, prava veštica koja baca čini i može da učini nemoguće stvari. Nikada nije saznala njeno pravo ime, jer je za nju to bila sigurnost. Anna Porter je njeno lažno ime od kad se rodila, a sa svojim roditeljima je provela samo godinu dana. Nikada ih nije upoznala i ne zna im čak ni ime i prezime. Jedino što zna je o njihovim istraživanjima i kako to da sprovede. Sa sedam godina je shvatila da je posebna, neki glasovi su se javljali u njenoj glavi govorili su joj šta da radi, mislila je da je luda. Baka joj je ispričala da je veštica, posebna veštica, može menjati oblik što znači da se može pretvoriti i u vampira. Prva čin koju je naučila vivifica flores " oživeti cveće". Sa njenim moćima dolazile su i mučnine, ako bih izvela mnogo jaku čin nos bih krvario, kosa bih otpdala, ponekad bih padala u nesvest. Svoje moći je mogla ojačiti po postupku centum annos somnum "sto godina sna". U tom postupku je trenutno njena baka i ostale veštice koje poznaje. Pored sebe jedino ima Emily, sa njom se juče jedino ako ima neki važan problem ili nešto oko čini, preopasno je da se često nalaze.