Got a secret, can you keep it?

+Don't you recognize your own mother?

Nisam nasla hotel u kojem cu ostati. Za sad sam u autu. Dovezla sam se do reke Temze i posmatrala je satima. Sa mesta na kom sam sedela imala sam velicanstven pogled. Imala sam osecaj da vidim Temzu celom duzinom. Bila je noc, bilo je velicanstveno. Sva ta gradska svetla, sva ta lepota. Pogled je kvarila samo jedna kuca. Kuca Stylesovih. Nisam zelela vise da gledam, a i trebao mi je smestaj. Upalila sam auto i odvezla se do hotela 'Green Park'. -Izvinite, treba mi soba.- Dosla sam do recepcije i upitala zenu u uniformi. -Imamo sobu 528, na sedmom spratu, idete liftom. Ali pre toga treba popuniti formular. Dokle ostajete? -Dva dana samo. -To je 500 dolara. I ime i prezime?- Zasto je to pitala? Ne zelim da joj kazem prezime. A ma daj, izgleda da moram. - Jenny. Jenny Hale.- Cim sam to rekla, ovoj zeni je zamalo ispao laptop. - Jenny Hale?- upitala me je zacudjeno. - Da? - Jenny, mislila sam da si mrtva. Kako sam srecna sto te vidim. - Zena je dosla do mene i zagrlila me ne pustajuci me. - Izvinite, poznajemo li se? - Ne prepoznajes rodjenu majku? Rodjenu STA? O ne, ja nemam majku. - Ja nemam majku. A sad, izvolite pare i dajte mi kljuc. - Uzela sam kljuc i otisla u sobu. Sela sam na krevet i razmisljala o njenim recima. 'Ne prepoznajes rodjenu majku, majku, majku.' Ne, ne prepoznajem je, jer ja nemam majku. Jutro je, ustala sam, presvukla se i otisla da trazim kucu. Pretrazila sam pola Londona i nisam nasla nijednu kucu. Dosla sam do Abbey Road ulice. Na ulasku u ulicu sam primetila veliki natpis 'PRODAJEM KUCU'. Otisla sam do tamo, kuca je prelepa, stvarno. Nisam mogla da udjem u kucu jer nije bilo nikoga pa sam ukucala broj sa table i nazvala gazde. -Dobar dan, zovem u vezi prodaje kuce. -Dobar dan. Da, ovaj, ja sam blizu kuce, mozete li tu da me sacekate? -Naravno. Cekala sam par minuta, a onda je neko dosao. Iz crnog Lamborghinia je izasao, pretpostavljam neki bogatas, prelep plavokosi decko. Zanemela sam. Dosao je do mene. -Zdravo, ja sam Niall, ja prodajem ovu kucu.- predstavio mi se. -Ja sam Jenny, drago mi je. -Meni je jos draze. Usli smo u kucu i pokazao mi je. Dogovorili smo se oko cene i kuca je sada moja. Sutra idem po stvari i useljavam se. /sutradan/ Danas je taj dan. Nema vise ni Stylesovih, ni ovog hotela, ni ove moje navodne majke, nicega. Od sad pocinje novi zivot za mene. Obukla sam se i otisla da kupim stvari za kucu. Kad sam krenula da izadjem, zena sa recepcije me je zaustavila. -Jenny, sacekaj sekund.-Obratila mi se. -Izvolite. -Molim te, ne persiraj mi. Majka sam ti. -Ne nisi. Da si mi majka, da li bi tako lako prestala da me trazis? Da li bi tati dozvolila da prestane da me trazi? -Tvoj otac je mrtav. -STA? -Nasao te je. I dosao je po tebe, a onda ga je Desmond ubio. -Nije. Desmond bi mi rekao. Sve ove godine se on brinuo o meni iako me je on i kidnapovao. Sve ove godine mi nije rekao ni jednu jedinu laz. Verujem mu. On ga nije ubio. Lazes. Mrzim te. Istrcala sam napolje i pozvala taksi. -Oxford Street. Dok je taksista vozio, ja sam razmisljala o onome sto mi je ona zena rekla. Kako to misli da mi je otac mrtav? Desmond me je lagao? Ovde se nesto cudno desava, a ja cu saznati sta.