You Never Walk Alone

3 dio

Jungkook je pokucao na bijela vrata koje je otvorio Jin.

"Hej. Izvini sto kasnim"  Rekao je Kookie.

"Sve ok. Udi."  Jungkook je usao, a Jin je zatvorio vrata. "Namjoon je vec otisao, a trbao bih i ja. Jihoon je u sobi spava" Kaze Jin, a Jungkook klimne glavom.

"Vidimo se"

"Cao" Jin je izasao iz stana ostavljajuci Jungkooka samog u hodniku. Usao je u dnevnu i sjeo na uredan i fin kauc. Sve je uredno i cisto. Nije kao kod njega.
Brzo je utonuo u svoje misli. Ponovo on. Pita se sta radi? Kako je? Gdje je? Da li je mozda zauzet? Da li misli na njega? Nije znao...
Iz razmisljanja ga je prekinulo neko lupanje. Trzno se i ustao. Otisao je u djeciju sobu i tu zatekao malog dvogodisnjeg Jihoona kako pokusava da izade iz krevetca.

"Probudio si se" Pride mu i uzme ga u narucje te odnese u dnevnu.

"Jesi li gladan?" Pita Jungkook iako zna da ga mali ne razumije. Jihoon se samo smijao. Skoro pa nikada ne place. Cak ni kada padne. Jungkook se uspravio i otisao u kuhinju. Poceo je praviti dorucak njemu i Jihoonu. Osjetio je da ga nesto vuce te je pogledao u pod. Mali Jihoon ga je drzao za trenerku i gledao.

"Sta je bilo?" Sagne se i uzme ga. "Nisi gladan?" Pita i dodirne mu nosic ocekujuci da ce se nasmijati ali Jihoon to nije uradio. Samo ga je gledao.

"Ta..ta" Reklo je dijete sporo i pruzilo ruke prema njemu. Jungkook je ostao u soku, a dijete mu je stavilo ruke na obrace i poceo se igrati sa njegovim obrazima.

"T-tata?" Zamucao je.

"Tata"  Dijete je ponovilo i jos se nasmiajlo. Jungkook zna da je Namjoon jako zaposlen kao i Jin ali nije zeljeo da njihovo dijete misli da mu je on otac.

"Ne tata. Tvoj tata na poslu"

"Tata" Ponovo kaze Jihoon j zagrli Jungkooka. Smedokosi momak je osjecao da mu se srce topi. Te male rukice oko njegovog vrata i slina na njegovom ramenu mu nije smetala.
Ali tada se sjeti Taehyungove velike ruke. Zasto u svemu pronade njega? Zasto uopste misli na njega?

Izdahnuo je i sa Jihoonom otisao u dnevnu tu ga je spustio i dao mu igracke. Gledao je kako se mali djecak igra i prisjetio se sebe kada je bio mali...

Eh da sam i ja imao srecno djetinjstvo kao ti...

Pomislio je u sebi. Ustao je i otisao do prozora. Napolju je jako grijalo sunce, a ljudi su bili na sve strane dao mravi.
Zacuo je melodiju telefona te se okrenuo i uzeo telefon.

"Da?"

"E Kookie"

"Jimin? Sta nije uredu?"

"Nista. Zapravo suprotno. Dobre vigesti"

"Koje?"

"Nasao sam ti broj od decka"

"Sta?!?!" Viknuo je Jungkook na sta ga je Jihoon pogledao sa igrackom u ustima.

"Ne ne to jesti" Prisao mu je i izvadio igracku iz usta.

"Sta ne jesti?" Piato je Jimin sa druge strane slusalice.

"Ne govorim tebi vec malom. Kako si nasao?! Kad?!"

"Polako! Jesam li ti fino rekao da cu se pobrinuti za sve. Ovo je prva faza"

"Sta bre- ma kalva faza?!"

"Saznaces sve uskoro. Sad cu ti poslati broj i nazovi ga"

"Cek Jim-" Prekinuo je vezu.

"Uuuff! Jimin-ah!!!" Bio ne iznarviran i ljut, a odmah nakon toga mu je stigla poruka. Poslao mu je broj i jps nesto: "ima sad da ga nazoves ili dolazim tamo kod tebe. Nije mi ni problem saznati gdje radis. Srecno"

"Uf Jimin!!" Znao je da ce doci po njega. Jiminu to nije problem. Pogledo je broj telefona.

Da ga nazovem? Ali sta da kazem? Mpzda je zauzet... Ma sta lupets Jeon Jungkook nazovi ga!

Mislio je u sebi. Jer iskreno... Zeljeo je da cuje njegov glas. Sta vise zelgeo je da se vidi s njim.
Udahnuo je duboko i ukucao broj i pozvao. Cekao je da se javi cupkajuci nogom. Bio je nervlzan. Obuhvatala ga je trema i stid. Pogledao se u ogledala i primjetio da se crveni

Hajde Taehyung. Javi se...

Mislio je u sebi sa nadom da ce cuti njegiv glas. Cekao je ali se niko nije javljao. Izdahnuo je razocarano i taman kada je htio prekinuti zacuo je duboki glas.

"Halo?" Ostao je ukopan. Da to je glas sivokosog momka ali glas mu je bio... Hrapav. Osjetilo se da je plakao.

"Taehyung?"

"J-jungkook?" Sivokosi je malo povisio ton kada je cuo njegov glas. Prvo ga je obuzeo sok ali onda sreca. Bio je srecan sto cuje njegov glas te je obrisao suze sa lica.

"Taehyung da li ti to places?!"

"J-ja? Ne"

"Sta je bilo?"

"Otkilud ti moj broj?" Iznenada je upitao sivokosi i odmah se pokajao. Zvucalo je kao da je ljut, a zaprovo je bio srecniji nego ikad.

"Duga prica. Zasto places?" Pitao je njezno
Nje cuo odgovor. Zabrinuo se. "Taehyung?" Zaculo se samo jecanje.

"Hej?! Jesi li ok?! Gdje si?! Taehyng?!"

"M-molim te dodi na igraliste kod *******"

"Stizem!" Rekao je Jungkook i prekinuo vezu. Krenuo je da izade ali se zaustavio i pogledao Jihoona.

"Uff" Izvadio je telefon iz dzepa i nazvao Jimina. Zamolo gc je da dode i poslao mu je adresu te ga je sacekao.

Hajde Jimin.

Mislio je u sebi. Zaculo se kucanje na vratima te ih je brzo otvorio.

"Mali je tamo nema vremena da ti objasnjavam pazi ga brzo se vracam" Rekao je kao munja i istrcao iz stana ostavljajuci Jimina zbunjenog.

Trcao je koliko su ga noge nosile. Prolazio je pored ljidi, oni su mu se sklanjali. Trcao je brzo dok mu je srce jos brze bilo.
Samo je htio da zagrli sivokosog momka koji mu je odmah zapao za oko. Da ga zagrli i utjesi. Pitao se zasto place? Svasta mu je padalo na pamet.
Mozda se povrijedio? Mozda ga je neko prebio? Na tu pomisao se razbjesnio. Mozda je raskinuo sa djevojkom ili deckom? Na tu misao se raruzio...
Trcao je i nije mario za umor u nogama. Trcao je dok mu je vjetar mrsio svilenu, smedu kosi i udarao u oci sto je izazvalo suze. Nije mario za srce koje mu samo sto nje izbilo iz grudi. A zbog koga? Zbog njega.
Vidjeo ga je samo jednom u zivotu i spreman je prebiti nekoga za njegove suze. Da li je to normalno?
Ne.
Nije.
Ali takva je ljubav.
Cudna, nepredvidiva, neocekivana, teska, bolna ali i prelijepa.

Nje znao nista o Taehyungu. Nije znao ni koliko ima godina ni da li ima porodicu ni kakav mu je zivot. Ali shvatio je da nije lak...

I dok je trcao i prolazio pored ljidi koliko su ga noge nosile shvatio je.

               Zaljubio se u stranca.

Hello ljudi. Ja sam nova stranica koja pise price o bts-u zapravo o Taekook ili Vkook. Obozavam bts kao i kpop tako sa se nadam da ce vam se svidjeti ova prica.❤