Sanjina najdraža greška-završena☑️

Borba

   Dejan je iz bolnice otišao u hotel. Nije želeo jos da se vraća kući, iako su mu nedostajali njegovi ljubimci, nedostajala mu je tišina i mir, prostranstvo i sloboda koju je osećao dok je jahao. U hotelskoj sobi je konačno seo da razmisli o svemu što se izdešavalo predhodnih dana. Počeo je da veruje, bolje reći da se nada nečemu čemu nije smeo. Uživao je u dopisivanju sa Sanjom, osećao je da je sa njom sve lako. Osećao se dobro u njenoj blizini. A Mihajlo..Mihajlo je priča za sebe. To dete ga je vratilo u život. Ovih dana je proveo u razgovoru sa njih dvoje više nego u zadnjih pet godina sa svima ostalima. Prijali su mu. Počeli su da mu znače. Ne, lagao je sam sebe, nisu počeli već mu znače sve. Al opet šta bi rekla kad bi joj ispričao sve? Pobegla bi, osećao je da i ina oseća tu hemiju među njima. Ipak da li je imao pravo da joj oduzme mogućnost da ima jos dece? Video je koliko uživa u ulozi majke, bila je savršena. Opet je gledao slike na fejsbuku. I opet je zaključio da je ona savršena. Na svakoj slici bila je savršeno doterana, uvek usklađena sa sinom. To mu je bilo slatko, viđao je da majke i ćerke nose isto al sad prvi put vidi mamu i sina koji se oblače slično. Poslao joj je poruku

-Treba da razgovaramo?

-Kad?

-Kad god ti mozeš.

-Mihajlo je kod mojih, radim drugu, on obično zaspi dok dođem pa mi žao da ga budim, pa obično odem ujutru da ga uzmem. Dođi do mene oko deset, šaljem ti adresu. Može?

-Naravno.

   Pitao se koliko je pametno da bude sam sa njom u stanu, privlačila ga je kao magnet. Sve je isto kao pre šest godina, čim je pogleda oseti ludačku želju za njom. Ipak znao je da samo u miru stana mogu lepo da porazgovaraju o njihovoj budućnosti, odnosno o budućnosti njihovog deteta.

 Oko deset sati uveče Sanja je bila nervozna do te mere da je počela nokte da gricka, iszuširala se i čak dva puta presvukla dok ga je čekala. Znala je da im sledi ozbiljan razgovor al isto tako je znala i šta želi, pre svega za svog sina pa onda i za sebe. Jer zaslužila je da i njoj konačno svane. Boriće se i sa samim vragom ako treba al dobiće ono što želi, a toj je ovaj savršen muškarac i prava porodica. "Ma neće znati šta ga je snašlo" pomislila je u sebi i nasmešila se kad je čula zvono na ulaznim vratima. Otvorila je i zinula

-Ma ne verujem!

-Šta ne vruješ? Dobro veče.

-Dobro veče uđi. Ne verujem bre da kad god se vidimo mi smo upareni.

-A?- Dejan je gledao opčinjeno iako mu nje bilo jasno o čemu priča.

-Pogledaj nas.

I stvarno kad je pogledao zinuo je, i ona je imala maskirne pantalone i belu običnu majicu. Nasmejao se.

-Sudbina

-Izgleda, izvoli sedi, hoćeš kafu ili neko piće?

-Može samo voda.

-Ok, pa da porazgovaramo.

-Da, moramo da vidimi kako ćemo i šta ćemo.

Dok je Sanja poslovala po kuhinji Dejan je nervozno razgledao stan. Bio je mali ali lepo uređen, baš sve je blo po njegovom ukusu, ništa preterano a opet sve uklopljeno kako treba. Rešio je da otvori sve karte na sto, pa šta bude. 

-I? Kako si ti sve ovo zamislio?

-Što ja prvi? Ok, ne znam baš sve al znam da želim aktivno da učestvujem u životu svog sina.

-To sam predpostavila, sad mi reci kako si to zamislio? Vikendi? Raspust?

-Uu ne znam, sve mi se to čini malo. Ma nemam pojma bre.