[Zaljubila sam se u kretena]

"Poćetak nove školske godine"

***
-"Znate onaj osecaj kada vas mrzi da ustanete,a kamoli da idete u školu...
E pa to se meni sad upravo dešava.
Mrzim školu,ali moram ici zbog mojih roditelja,jer žele da je završim i zaposlim se.
I dalje lezim na svom udobnom krevetu,ušuškana u svoje toplo ćebe.
I dalje ne verujem da je danas početak nove skolske godine...
Moje misli prekinulo je vibriranje telefona.
Pogledala sam u telefon i naravno ko ce me zvati u ovo doba pa Jovana..."

"ALOO JELENAA!!" Ispao mi je telefon iz ruke koliko je glasna bila.
Podignula sam telefon.
"Sta je toliko hitno da se toliko deres?"
Upitala sam je, nakon toga cula sam kako se smeska.

"Mislila sam da jos spavas pa sam te nazvala...
Znas sta ima novo?".
Ovo nije dobro...
Promuljala sam u sebi.
"Sta?"
,,Posla škole idemo u šoping da kupimo stvari za veceras".
,,Kakve stvari? Za sta bre,o cemu pricas?".
Pitala sam se sta sad smera?!

,,Jelena znam da ce te razocarati,jer ce ti ovo biti mozda samo jos ovaj put...
Imamo veceras zurku."
,,Jej,jedva cekam..."
,,Rekla je razredna da nema alkohola.
"Pa cak i za tebe koja si placala konobaru da ti donese pice..."
,,Tako da idemo danas posle skole".
,,Okej,ali..." Taman sam krenula da je pitam nesto ali me je prekinula...
,,Vidimo se u skoli,nemoj da zakasnis cekacu te na ulazu u 07:30.

Prekinula mi je slusalicu opet.
Kako cu veceras ici,zna da ne mogu bez alkohola. Jer je onda zurka za mene sranje.
Zasto je zivot toliko surov??

Moje misli prekida cudan zvuk lomljenja,uplaseno se trzam i ustajem iz kreveta.
U pidzami silazim dole da vidim sta se desava.
I vidim moje roditelje kako se gadjaju i svadjaju.

Pitala sam sebe zasto ovo rade?
"PRESTANITE". Viknula sam tako jako da sam probudila mog starijeg brata Milosa kojeg ni top ne moze probuditi.
Izasao je iz sobe takodje uplaseno.
"Zar opet"? Upitao me je.
"Ocigledno". Kada su nas ugledali prestali su.

"Zasto ovo radite?" Milos ih je besno pitao.
"STA TE ZANIMA". Odgovorio je drsko tata koji je nakon toga krenuo ka vratima zgrabio jaknu i izasao napolje.

"Ako ikada budete culi ovako nesto nemojte da silazite. Vazi?" Rekla nam je mama koja je izgledala povredjeno.
"A zasto to radite?" Pitala sam je.

"Saznacete jednog dana". Nakon toga je otisla u sobu plakajuci.
Krenula sam za njom,ali me je Milos zaustavio.
"Nemoj da ides,neka se isplace bice joj lakse".

"Ali...".
"Nema ali,a sada idi da se spremas za skolu".
Otisao je u svoju sobu... Ja sam i dalje ostala na tom mestu sa kog sam sve gledala.
Brzo sam pospremila taj nered i dalje razmisljajuci o svemu sto se desava sa mojom porodicom.

Nakon počišćenog nereda uputila sam se ka sobi da mogu da se spremim za skolu.
Otisla sam u kupatilo obavila higijenu,a zatim otvorila orman.
Uzela sam crne helanke i belu majicu koja je otkrivala moj stomak.
Nasminkala sam se,pustila kosu spakovala torbu i krenula u trpezariju.

Sisla sam dole na brzinu doruckovala i slucajno pogledala na sat. 07:25
Brzo sam uzela torbu obula patike i zgrabila koznu jaknu.
Nazvala sam Jovanu i rekla joj da cu malo kasniti.

Nakon pet minuta pešačenja sam stigla na ulaz skole i ugledala Jovanu kako prica sa grupom iz naseg razreda.
Svi su imali svoju grupu koja bi se okupljala i sprdala.

Videla me je.
I ja nju,prisla sam im polako.
Ne gledajuci ko je tu.
"Eee". Potrcala mi je i zagrlila me.
"Ejj,hahahaha polako".
"Ma sta polako bre?".
"Ajde da se pozdravim sa svima nisi ti jedina". Cim je cula to namrstila se i prekrstila ruke.
"Hahahaha ma salim se bre ajde". Zagrlila sam je.