Zvezda padalica

VII

Hladnoća nije način da ubiješ svu toplinu u sebi. 

***

Počela sam da se družim sa ljudima koji nisu znali šta znače emocije i koliko god se borila protiv toga, i sama sam postala takva. Ništa mi više nije bilo bitno, nisam videla ljubav koja kruži ovim svetom, u nečemu potpuno belom ja sam videla crne mrlje i tim načelom sam se vodila - sve je tamno.

Prestala sam da mu se javljam. Čak i kada smo pričali, to kao da nisam bila ja. Sada je on bio je taj koji je govorio o svom životu, prepričavao mi je događaje ili razmišljanja koja su mu bila bitna, a meni je to sve nekako bilo nevažno. Ne samo kada je on u pitanju, ja nisam videla poentu ni u čemu. Počela sam besciljno da lutam i da tražim ljude slične sebi, a negde u dubini duše znala sam da nisam takva i da moram s tim što pre da prestanem. 

Trudio se da me nasmeje, pričao je razne šale, neke svoje čak i glupe fore, konstanto me je pitao za mišljenje o svemu, valjda da bi me probudio, ali ništa. Jedino što je od mene dobijao bila je jedna ravna linija. 

"Dobro me slušaj. Ja stvarno ne želim da nastavim sa ovim. Radim sve kako bih te razumeo, ali zaista mi ne ide, jer ovo normalan čovek ne može da razume. Za samo mesec dana postala si hladnija od sante leda, sve ti je smešno, svima se podsmevaš, šta god ti rekao ignorišeš kao da duva vetar. Nadao sam se da ovo neću reći, ali stvarno mi je dosta svega. Ne planiram da te izvlačim ako ti nećeš da se izvučeš, ovo je čisto gubljenje vremena. Ovako samo uništavamo i ono lepo što je bilo. Ovo nisi ti, dovedi se u red, i nadam se da ćeš to uraditi što pre, a do tada mi se, molim te, ne javljaj."